1
Romska zajednica u Srbiji svakodnevno ima probleme koji su u korona krizi predstavljeni kao preteći po život, a kovid je tu situaciju samo pogoršao i ogolio probleme koji su predugo ignorisani, izjavio je danas jedan od osnivača pokreta Opre Roma Srbija Stevica Nikolić.
„Dve trećine Roma ne mogu da priušte prepisane lekove ili plate testiranje na kovid-19. Mi smo siromašniji i od najsiromašnijih zajednica i u apsolutnom smislu (bez osnovnih resursa za život) i u relativnom smislu (u poređenju sa drugim siromašnim kategorijama). Bili smo posebno pogođeni ovom krizom i to upravo zato što su naši problemi bili i jesu predugo ignorisani“, rekao je Nikolić za agenciju Beta.
On je istakao da su Romi najveća etnička grupa u sektorima sa najvećim gubitkom radnih mesta tokom 2021. godine, objašnjavajući da je kriza nesrazmerno uticala na Rome, kao i da su „u većem riziku da se zaraze i umru od posledica virusa od bilo koje druge grupe“.
„Ovakvo zdravstveno stanje posledica je loših životnih uslova. Državna strategija prepoznaje lošu infrastrukturu u romskim naseljima i kaže da u 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodu, a više od 70 procenata nije priključeno na kanalizacionu mrežu, iako je pravo na vodu eksplicitno zaštićeno kao posebno ljudsko pravo. Imajući ovo u vidu, pranje ruku i održavanje osnovnih preventivnih mera koje se preporučuju je bio luksuz za romsku zajednicu“, naglasio je Nikolić.
Objasnio je da, prema podacima Regionalnog saveta za saradnju Roma (RCC) u 2020. godini, tri od četiri romska deteta nisu dobila pomoć tokom nastave putem interneta, niti od nastavnika niti od drugova i drugarica iz razreda, a stopa napuštanja škole je povećana za skoro 11 posto na regionalnom nivou, uglavnom zbog teške finansijske situacije porodica, jer je svaki drugi Rom prijavio smanjen prihod.
„Zbog medijske stigmatizacije Roma koja traje decenijama, stvoren je medijski okvir iz kojeg romska zajednica teško izlazi. Predrasude prema nama prevazilaze domen ličnog mišljenja, postali su političko oružije za manipulaciju javnim mnjenjem zarad jeftinih političkih poena. Što ima direktne posledice na naš život. Svima je jasno da postoji istorijski, sistemski rasizam, čiji su uzrok ekonomski interesi“, kazao je on.
Nikolić je istakao i da vlada meri kakav će uticaj imati na javno mnjenje svaka nova mera koju donosi vezano za Rome, jer takve mere, prema njegovim rečima, često nisu popularne i donošenjem takvih odluka „gube se politički poeni“, uz ocenu da je to politička kultura koja se gaji decenijama u nazad u odnosu prema Romima.
„Kao i u situaciji sa kovidom, reaguje se uglavnom reaktivno nakon neke nesreće, dok se ne utiče na uzroke problema, odnosno na rasizam i isključenost iz javnog i političkog života“, naglasio je on.
Istakao je da pokret Opre Roma smatra da bez toga da su Romi deo političkih odluka i bez toga da učestvuju u procesima odlučivanja i konsultacija, nije moguće napredovati.
„Za nas je od krucijalne važnosti da se obezbediti prostor u kom se čuje glas i običnog naroda na koji sve odluke direktno ili indirektno utiču“, rekao je Nikolić agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, praksa je pokazala da, kada se govori o osnaživanju Roma i Romkinja, uglavnom se misli na radionice o diskriminacije, ili edukativne programe nevladinih organizacija koji nemaju epilog, dok romska zajednica na svim konsultacijama ističe da želi da radi, kao i da su spremni na sve te programe i radionice ukoliko će im stvarno doneti posao.
„Isključivanje Roma i Romkinja sa tržišta rada ima značajne konsekvence na budžet države. Na primer, ako Romi uspeju da nađu posao u formalnoj ekonomiji u Srbiji dobit od povećane produktivnosti bi se, prema proceni Svetske banke za 2017, kretala od 314 miliona evra do 1,28 milijardi evra godišnje“, kazao je Nikolić.
Ocenio je da postoji sve veća hrabrost za suočavanje sa nagomilanim problemima koji su decenijama ignorisani od kada Opre Roma Srbija postoji i od kada su kroz dijaloge sa romskom zajednicom artikulisali najvažnije prioritete i predstavili ih donosiocima odluka, i dodao da se sve više gleda u potencijal romske zajednice.
Nikolić je naglasio da se prepoznaje i akademski potencijal Roma koji je do skoro bio potpuno ignorisan i dodao da je uveden prvi program za visokoobrazovane Rome i Romkinje za rad u javnoj administraciji, čiji je cilj da poveća prisustvo Roma i Romkinja u javnim institucijama.
„Ovo je značajan korak ka demokratizaciji Srbije, jer reflektovanje demografije stanovništva Srbije u javnoj upravi je značajan korak ka pravednijem društvu i poštovanju Ustava“, naglasio je Nikolić.
Istakao je da, prema podacima Fonda za obrazovanje Roma, u Srbiji postoji više od 1.000 visokoobrazovanih Roma i Romkinja, spremnih da dobiju šansu da ostvare svoj potencijal i daju doprinos svojoj državi, a ne nekoj u inostranstvu, i na taj način razbiju predrasude o Romima.
BONUS VIDEO: Anketa ispred kovid ambulante Zemun
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
