"Omiljeni srpski lekar“ kod kojeg nema zakazivanja i čekanja, ali može da vas ubije

“Poštovani, imam oštar bol sa leve strane donjeg dela leđa i stomaka, bol je užasan, toliko me zaboli da moram se savijem svaki put. Molim vas šta to može da bude, da li je nešto opasno?”, “Imam povremene aritmije. Vrlo su neprijatne. Dva puta sam nosila holter uz pregled UZ srca, nikakav lek nije preporučen, a i dalje imam tu neprijatnost- tegobu. Šta da radim? Pomozite!”, ovo je samo deo pitanja i molbi, kojih na internet stranicama koje se oglašavaju kao “zdravstvene”, ima na hiljade svakoga dana.

Na pojedinim stranicama odgovore zaista daju lekari, koji uglavnom građane upućuju na preglede, ali ima i onih gde od nepoznatog “Dr Gugl” izvora dobiju mišljnje, dijagnozu, pa čak i terapiju.“Svako ko oseti bilo kakve simptome, blaže ili teže, mora da se konsultuje sa lekarom u ambulanti, a ne da se odmah hvata za internet. Kod nas dolaze pacijenti sa neverovatnim idejama koje su pronašli na Guglu. Kažu mi zbog čega su došli, kakvi su im simptomi, a onda mi saopšte koja je njihova dijagnoza jer tako piše na Guglu. Najčešće im taj famozni doktor sa interneta kaže da imaju karcinom, bilo da ih boli u malom prstu, nogama, grudima, sve ukazuje na neki rak. To je neverovatno i jezivo. Kad postavimo sumnju na malo ozbiljniju dijagnozu, uvek upozoravam pacijente da ne pretražuju sami o toj bolesti na internetu. Međutim, to je izgleda neizlečivo”, kaže doktorka Radulović.

Osim što građani ugrožavaju svoje zdravlje, izlažu se nepotrebnom stresu, uzimaju neproverene terapije, dobijaju sumanute dijagnoze, a bespotrebno prazne i novčanik.“Jako je opasno lečiti se na svoju ruku, a to je ono na šta Gugl navodi. Građani se masovno bespotrebno izlažu troškovima. Sve češće mi dolaze pacijenti koji nisu ni videli lekara, a već su potrošili novac, desetine hiljada dinara u privatnoj ustanovi na skener, magnet, ultrazvuk i razne laboratorije, iako im ništa od toga nije bilo potrebno. Samoinicijativno su sve platili jer su o svojoj dijagnozi čitali na internetu. Građanima je sigurno najjednostavnije i najbrže da u roku od pet minuta po pojavi nekog simptoma guglaju o njemu i saznaju šta im se dešava sa organizmom. Teško im je, nažalost, da zakažu pregled u domu zdravlja, ali onda znaju da će verovatno čekati termin kod specijaliste, a sve to dugo traje, pa idu bržim, ali rizičnijim i opasnijim putem”, upozorava doktorka.

Savete preko interneta traže najčešće mladi ljudi.“Nedavno mi je bila mlada devojka koja ima izrazito žuti sekret iz nosa, a pročitala je da je to simptom karcinoma sinusa. Došla je u moju ambulantu zahtevajući skener glave. Dovela me je u situaciju da je ubeđujem da nema rak i da joj ne treba skener i to je bila prava muka. Guglu se obraćaju obrazovani i mladi ljudi, što je poražavajuće, a stariji još uvek odlaze kod lekara. Tragedija je što i roditelji decu vode na gomile briseva, vađenje krvi, snimanja, bez indikovanja lekara, samo zato što su negde pročitali da treba. Problem je što lekari u domovima zdravlja nemaju dovoljno vremena za pacijenta, zatrpani su papirologijom, a na preglede kod specijalista se dugo čeka, pacijentima je i poverenje u zdravstvo nažalost poljuljano, pa se okreću internetu, čija rešenja mogu biti fatalna”, naglašava doktorka Radulović.

Istraživanja pokazuju da tek 20 odsto pacijenata u Srbiji dobije informacije o inovativnim terapijama od lekara, svi ostali se informišu preko interneta ili brojnih udruženja.“Postoji opasnost kada ljudi na Guglu tragaju o lečenju. Ipak, nisu svi zdravstveni sajtovi loši. Ima onih na kojima zaista pišu stručna lica i gde pacijent dobija potrebne informacije. Sajt koji preporuči doktor ili udruženje pacijenata, uglavnom je mesto gde ljudi mogu da dobiju validne informacije. Nažalost, sve je više onih stranica koje su neproverene i nestručne, i niko ne zna ko ih vodi, ko piše te savete, a mnogi rade samo sa ciljem da promovišu i prodaju određene proizvode”, priča za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

Problem je što doktori u ambulantama nemaju dovoljno vremena za pacijenta, koji ima veliku potrebu da zna što više o svojoj bolesti, ističe Pilipović.“Pacijenti žele da pitaju kako se njihova bolest leči, kako nastaje, koje su joj posledice, imaju desetine pitanja, ali lekar nema vremena da sa svakim priča sat ili dva. Onda se oni okreću internetu, a tamo su mnoge informacije neproverene i netačne. Udruženja popunjavaju tu prazninu. Dobra strana informisanja u udruženju je što mi kažemo nešto što doktori ne smeju ili ne vole, a loša strana je što smo i mi pacijenti, pa mnogo toga ne znamo. E kako je tek na internetu. Najvećih gluposti sam se naslušao u bolničkoj čekaonici, gde pacijent krene da pametuje, pa prenosi gluposti sa interneta. Čovek kada dobije tešku dijagnozu, mora da donosi najteže odluke, a ništa ne zna o tome šta ga je snašlo. Treba da odluči gde će da se leči, kako, kod koga i onda mnogi posegnu za internetom, za doktorom ‘Guglom’. Ako pogreše dolazi do katastrofe, do nepopravljive greške, jer donose najvažnije odluke u potpunom mraku”, upozorava Pilipović.Istraživanje iz 2022. pokazalo je da su stanovnici Srbije prvi u zdravstvenom obrazovanju na internetu i da je čak 72 odsto građana tokom pandemijske 2021. godine, pročitalo više zdravstvenih informacija na mreži nego ikada ranije, a da samo pet odsto stanovnika Srbije ne traži informacije o zdravstvenim temama od “dr Gugla“, navodi se u saopštenju kompanije Štada.BONUS VIDEO: Čekajući pregled: Koliko kasni srpsko zdravstvo? – gosti Rade Panić i Bojana Milovanović

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ekajuipregledkolikokasnisrpskozdravstvogostiradepaniibojanamilovanovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5243868"]