11
Neisplaćene plate u nekadašnjim industrijskim gigantima u Nišu, razlog su što njihovi bivši radnici protestuju duže od trinaest godina. Od juna 2009. godine protestovali su u svojim fabrikama, blokirali saobraćajnice, okupljali su se ispred Skupštine grada i na centralnom niškom trgu, a poslednjih godina protestuju svakog petka ispred Gradske kuće u kome je sedište gradonačelnika Niša i Gradskog veća. Njihove priče su teške i pokazuju svu muku života u Srbiji. "Ekonomski tigar", zemlja u kojoj radnici propalih fabrika žive svoj očaj.
Procenjuje se da oko 9.000 radnika Elektronske i Mašinske industrije, Građevinara, Jastrepca i drugih društvenih preduzeća nije dobilo zarade u ukupnom iznosu od oko 2,5 milijarde dinara. Radnici sa žaljem konstatuju da ih je na protestima sve manje i manje jer su mnoge njihove kolege izgubile bitku sa godinama, kancerom, korona virusom, glađu…
Viden Radić, nekadašnji radnik Fabrike pumpi „Jastrebac“ rekao je za Novu.rs da bi na protestima bilo više ljudi kada bi imali para da dođu, ali je 300 dinara za autobusku kartu za mnoge preveliki izdatak.
„Meni je fabrika ostala dužna oko 700.000 dinara, odnosno 6.000 evra. Imam već osam godina sudsku presudu, ali uzalud. Stoji u fioci. Dolazim na proteste, ali i to je uzalud. Država neće da nam isplati ono što smo zaradili, kažu nema para, a stalno se na televiziji priča kako naša država dobro posluje, kako ima para. Lepo je to što država dobro posluje, ali zašto ne izmiri radnike, a ne da gladuju. Nego njima je dobro, drugi rade za njih. Donose zakone, a da li radnici i seljaci mogu da izdrže ne interesuje ih“, istakao je Radić.
On je kazao da radnici stalno moraju da strepe od izvršitelja zbog neiplaćenih računa za struju, vodu, komunalije i druge obaveze prema državi, dok za njihova potraživanja od države niko ne mari.
„Meni je zbog duga za komunalije od 10.000 dinara došao na vrata izvršitelj i zapretio da će mi izneti stvari, suprugu umalo šlog nije strefio. Morao sam da hitno platim izvšitelja 20.000 dinara, a 10.000 dinara sam platio na rate. U to vreme sam samo ja radio, žena je domaćica, a sin je otpušten iz Mašinske industrije jer je i ona propadala. Vrlo brzo nakon toga mi je ćerka umrla, imala je samo 43 godine“, rekao je Radić.
Radnici nekadašnjih društvenih firmi, dodao je, teško su živeli dok su radili jer su fabrike bile pred zatvaranjem. Primili jedan minimalac, a onda po nekoliko meseci ni dinar. Teško žive i sada jer imaju minimalne penzije. On je za 40 godina radnog staža dobio penziju od 18.500 dinara.
„Nakon povećanja, penzija mi je 23.000 dinara. Koliko je to para? Ne možeš ni da se ubiješ, nemaš za sahrnu. Supruga nema penziju, domaćica je. Da bi preživeli u dvorištu kuće sadimo baštu, čuvamo jednu svinju i tako se nekako snalazimo“, objasnio je Radić.
Bivši radnici propalih društvenih firmi u Nišu podsećaju da najveći broj njih već godinama ima izvršne sudske presude i da nisu zaboravili obećanja Aleksandra Vučića i Ane Brnabić da će im plate biti isplaćene. Kazali su da im je u jesen 2016. godine, kada je Vlada Srbije bila u Nišu, Vučić obećao da će do kraja te godine biti isplaćeni.
Potom je, naveli su, februara 2017. godine kada je polagao kamen temeljac firme Leoni, Vučić ponovio da će problem zaostalih plata biti rešen, a kada je otvarao tu fabriku, aprila 2018. godine, rekao je da su ovlastili premijerku Anu Brnabić da u roku od tri dana pronađe konačno rešenje. Poslednje obećanje dobili su od premijerke juna 2020. godine, kada je, boraveći u Nišu, obećala da će njihov problem biti rešen „po hitnom postupku“.
Radnici će se ispred Gradske kuće okupiti i narednog petka, sa nadom da će konačno čuti vest da će im plate biti isplaćene, mada su svi svesni da dok nova Vlada Srbije ne bude formirana, sigurno tako nešto neće čuti.
Niš – Na 35 stepeni radnici “Jure” bez klime
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
