4
Srbija će na jesen uvesti organizovani skrining na rano otkrivanje raka pluća, najpre u Beogradu, a kasnije će biti prošren i na ostatak zemlje i na taj način država će probati da promeni statistiku od ovog najčešćeg i najsmrtonosnijeg karcinoma, od kojeg godišnje oboli gotovo 7.000, a bitku sa bolešću izgubi više od 5.000 osoba.
Svetski dan borbe protiv raka pluća obeležava se svake godine 1. avgusta.
Kako se navodi u saopštenju Udruženja građana za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“, pilot projekat skrininga na rano otkrivanje raka pluća prvo je krenuo da se sprovodi u Institutu za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.
Ova zdravstvena ustanova već više od tri godine na području AP Vojvodine kod visokorizičnih osoba sprovodi program ranog otkrivanja raka pluća, što nas svrstava u prvu državu zapadnog Balkana koja je uvela ovaj skrining za svoje građane.
Do sad je urađeno više od 9.000 pregleda na niskodoznom skeneru, a kod 1,8 odsto njih, odnosno kod oko 100 sugrađana otkriven je karcinom pluća.
„Država je dosta toga uradila za pacijente koji se leče od raka pluća nabavkom dodatnih skenera, bronhoskopa, ali i na proširenju indikacija za dobijanje savremenih terapija. Ipak, kada se radi o preventivi malo toga je urađeno. Kao udruženje se zalažemo da se pokrene skrining na rano otkrivanje raka pluća na teritoriji čitave zemlje“, istakla je Olja Ćorović, iz Udruženja pacijenata za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“.
Ćorović je istakla da su potrebe za tim ogromne, a pogotovu što to podržava veliki broj pacijenata i članova njihovih porodica, smatrajući da skining treba da bude obavezan za građane u riziku.
Na svaka dva sata u Srbiji jedna osoba premine od karcinoma pluća, a jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća.
Kako se dodaje u saopštenju, to trenutno u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu, kada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene.
Karcinom pluća je podmukla bolest, jer u trenutku kada se osete prvi simptomi, većina bolesnika je već u metastatskom stadijumu bolesti. Simptomi u početku mogu da budu vrlo nespecifični- kašalj koji duže traje i ne prolazi na primenu antibiotika, prolongirano febrilno stanje, malaksalost, gubitak apetita, bolovi u grudima.
Dodatni problem predstavlja činjenica da većinu bolesnika koji obole od karcinoma pluća, predstavljaju pušači koji su već navikli na kašalj i iskašljavanje i to ih zavara.
Pročitajte još:
Kako je istakao direktor Klinike za plućne bolesti UKC Srbije Mihailo Stjepanović jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja karcinoma pluća je rano otkrivanje.
„Zato je Srbiji preko potreban skrining na rano otkrivanje ove podmukle bolesti. Plan nam je da od jeseni krenemo sa projektom. U početku, skrining će se obavljati u Beogradu, a kasnije će se proširiti i na ostatak zemlje. Ove godine smo zajedno sa Udruženjem pacijenata “Punim plućima” uradili istraživanja sa pacijentima obolelim od raka pluća o njihovoj informisanosti, prevenciji, skriningu i lečenju raka pluća u Srbiji“, rekao je on.
Stjepanović je dodao da je ohrabrujuća vest što je skoro polovina ispitanika odmah nakon prvih simptoma otišlo kod lekara, ne čekajući da prolazi vreme.
„Dve trećine njih je odmah bilo upućeno kod pulmologa, tako da nisu gubili vreme na preglede kod lekara drugih specijalnosti. To, međutim, nije bio slučaj pre dve godine, kada smo prvi put radili istraživanje. Tada je više od 70 odsto pacijenata bivalo upućeno na preglede kod neurologa, endokrinologa, reumatologa, kardiologa, fizijatra, što pokazuje da je danas put pacijenta od pojave simptoma do dobijanja dijagnoze, donekle skraćen“, naglasio je Stjepanović.
