1
Gradski odbor stranke Zajedno! u Novom Sadu danas je komemorativnom šetnjom i održavanjem javnog časa pod nazivom ,,Tragom stradanja“ obeležio prvi dan sećanja na Novosadsku raciju koja je trajala od 21.01. do 23.01. 1942. godine gde je ubijeno hiljade Novosađana, i to uglavnom čitave porodice. Njihova tela su kasnije bacana u zaleđeni Dunav tako da žrtve novosadske racije nemaju ni svoje grobove.
Autor: Uglješa Bokić
Skup građana počeo je simbolično na uglu ulica Grčkoškolske i Svetozara Miletića jer je upravo na tom mestu, tog 21. januara 1942. počela Novosadska racija, a skoro niko od stanara Ulice Svetozara Miletića nije preživeo masakr Hortijevih vojnika i žandara.
Javni čas, na ovom mestu, otvorila je kopredsednica novosadskog GO Zajedno i profesorka sociologije u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ Marija Vasić. Ona je do sada napisala dve knjige na temu Novosadske racije, a i njen otac je preživeo ovaj jezivi zločin.
Pred nešto više od tridesetak okupljenih građana Marija je počela javni čas, objašnjavajući kako je sve počelo tog ledenog 21. janura, kada je izmereno -25 stepeni.
Nakon kraćeg predavanja, ona je zamolila okupljene da se prošetaju Ulicom Svetozara Miletića gde je objašnjavala kako je izgledao pokolj u ovoj ulici, koja je bukvalno bila prekrivena telima ubijenih, koji su u oskudnoj odeći izvlačeni iz svojih kuća i ubijani na ulici.
Nakon toga prisutnima se obratila maturantkinja Jovine gimnazije Maja Malenčić koja je potomak ubijenih u Novosadskoj raciji.
Tragom stradanja kolona se uputila u Sokolski dom u Ulici Ignjata Pavlasa, nazvane po uglednom novosadskom advokatu koji je takođe stradao tokom racije. Sokolski dom je u to vreme služio kao štab mađarskim fašistima u kojem su se donosile odluke ko će biti ubijen, a ko pošteđen i iz kojeg se rukovodilo racijom. Marija Vasić je objasnila prisutnim građanima da su nakon kraja rata u istoj sali u kojoj se nalazio štab hortijevaca, održavana suđenja počiniocima novosadske racije.
Kolona građana se zatim uputila na još jedno stratište u Dunavskoj ulici, gde su građani stajali na istom mestu na kojem su streljane žrtve racije, a koje se nalazi preko puta zgrade u kojoj je živeo naš poznati slikar Bogdan Šuput. On je takođe na ovom mestu pogubljen u 27. godini života, objasnila je Maja Vasić.
Građani su pre odlaska na kej, na kome se nalazi spomenik ,,Porodica“ podignut u čast žrtvama racije, obišli i zgradu u Ulici Sonje Marinković gde se nalazila humanitarna fondacija Jelene Kon ,,Kora hleba i Dečje obdanište“ osnovana 1925. Godine. Jelena Kon je takođe ubijena tokom racije zajedno sa svojim suprugom.
Na kraju obilaska mesta stradanja, građani su stigli kod spomenika ,,Porodica“ gde je Marija Vasić završila svoj Javni čas ,,Tragom Stradanja“, osvrnuvši se na današnje društvene okolnosti, napominjući da je prisutna sveopšta relativizacija zločina, a kao najvidljiviji primer navela je prošlogodišnji pokušaj gradskih vlasti da u Novom Sadu podignu spomenik „nevinim žrtvama iz 1945. godine“. Među imenima žrtava kojima je ovaj spomenik trebalo da bude podignut novosadski aktivisti su pronašli sedam učesnika Novosadske racije, među kojima je najpoznatije ime hortijevca Janoša Tota. Spomenik do dan danas nije podignut.
Marija Vasić se nakon održanog predavanja kratko obratila novinarima.
Ona je rekla da je njen motiv da se bavi sećanjem na stradale u holokaustu, taj što je baveći se prosvetnim radom shvatila da deca jako malo znaju o ovoj temi, te da je zbog toga počela da im na časovima priča o tome i da su se deca brzo zainteresovala za ovu temu. Kaže, da je to kasnije došlo i do njihovih roditelja, koji su se takođe zainteresovali za njene priče, pa je nakon toga odlučila da sve ono što priča svojim đacima podeli javno kao što je to uradila i danas.
Na naše pitanje kako komentariše današnj borbu republičkih i gradskih vlasti, ali i našeg društva u celini protiv fašizma, jer i dan danas svedočimo incidentima koji imaju obeležja fašizma, Marija odgovara da je pre 15 godina bilo mnogo više spremnosti u društvu za borbu protiv fašizma nego danas, navodeći primer iz 2007. godine kada su neonacisti organizovali marš na Himlerov rođendan i kada je mnogo ljudi izašlo da se tome suprodstavi, kao i da sumnja da bi danas to bio slučaj.
Pročitajte još
„Antifašizam je postao sinonim za komunizam i mi smo sa tim otporom prema komunističkoj vlasti, odbacili najsvetliji deo naše prošlosti, a to je antifašizam i stidimo se svoje antifašističke prošlosti upravo zato što su je predvodili komunisti“, kaže Marija Vasić.
Ona navodi i da je izjednačavanje četničkog pokreta sa partizanskim takođe doprinelo ovakvoj atmosferi u društvu, jer danas deca u školama uče da je su i četnički i partizanski pokreti antifašistički.
BONUS VIDEO
