Želja da se kupi što povoljnije je kod građana Srbije jača od svakog straha, pa i od onoga od virusa korona, koji poslednjih dana na dnevnom nivou odnosi po 50 žrtava. To je jedino što možete da zaključite kad uđete u tržni centar Ušće oko 16 časova u petak i to tzv. Crni petak, datum kada trgovci odobravaju velike popuste.
Branimir Nestorović, kontroverzni član Kriznog štaba koji je još proletos predlagao da se ide u šoping u Italiju u jeku zaraze jer će cene biti povoljne, izgleda da je ipak najuticajniji među ovdašnjim stanovništvom. Reklo bi se da u njegovu tezu o koroni, kao bezazlenom virusu, veruje većina onih koji su ovog popodneva pohrlili da pazare na sniženjima u TC Ušće.
Prepuni hodnici užurbanih ljudi sa kesama, u zemlji u kojoj postoji zabrana okupljanja više od pet ljudi u zatvorenom prostoru.
Na pokretnim stepenicama gužva, ljudi bukvalno dišu jednima drugima za vratom. Ako je za utehu, većina ima maske, ali je drugo pitanje da li ih pravilno nose.
Na spratu nepregledna kolona. Redovi ispred četiri prodavnice u nizu bukvalno su se spojili u jednu veliku ljudsku zmiju, i da ih povremeno na ulazima ne prekidaju radnici obezbeđenja, pomislili biste da je u pitanju jedan red. U redu pretežno mlađi ljudi, a nigde ni „d“ od obavezne distance od dva metra.
Na pitanje da li se boje zaraze većina neće da odgovori, već samo odmahuju glavom.
Jedna od retkih koja hoće da priča je Dragana, koja ima 20 godina. Tvrdi da je nije strah jer ima masku.
„Ja imam bar masku pravilno preko nosa, drugi nemaju ni to. Uostalom, svi čekaju pa i ja“, priča kao da se pravda.
Malo dalje izdvaja se gospođa koja je došla sa kćerkom.
„Morale smo da dođemo da ona nešto zameni. Došle smo poslom, a ne iz zabave“, objašnjava na pitanje da li strah da se ne zarazi.
Marija, koja stoji iza njih dobacuje da od korone oboljevaju stariji i da mladima to „bude kao neki grip“.
„Neću, mi se svi pazimo u kući“, odgovara da li se boji da će, ako se zarazi, nekome od starijih u porodici preneti virus i tako ga ugroziti.
Obezbeđenje pred prodavnicama povremeno ih upozori na udaljenost, ali brzo odustaje jer vidi da je to uzaludan posao.
„Ja sam preležao letos i sad sam otporan“, dobacuje iz jednog od redova jedan dvadesetogodišnjak.
Na pitanje kako mu je bio dok je bio bolestan dobacuje: “ Nije strašno, temperatura dva tri dana i ništa više“.
Da li je i koliko strašno možda bolje mogu da posvedoče ljudi iz jednog drugog reda na Novom Beogradu, onog nekoliko bulevara dalje pred kovid ambulantom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare