Nova, malignija, zakonska podmetačina: Kada vam država određuje šta morate da gledate - to se zove autokratija

Operator će morati da plaća kanale po ceni koju odredi REM (ako se ne dogovore), a neće smeti da ih ukine, da odluči da ih nema u svojoj ponudi. To je ključna izmena medijskih zakona, koju je vlast u Srbiji pokušala da ubaci u nacrt zakona i to nakon završene javne rasprave. Nezavisni članovi Radne grupe iz medijskih udruženja o tome nisu ništa znali. To je urađeno mimo njih.

Uloga REM upitna 

Tamara Filipović iz NUNS navodi da bi odnos operator- emiter trebalo da reguliše tržište, a ne REM. Dodaje i da joj nije poznato da je to praksa bilo gde."Nema opravdanosti da to reguliše Regulatorno telo za elektronske medije (REM). Nisam sigurna da to ima neku opravdanost. Ne znam ni da li te odredbe negde postoje, ni da li je to evropska praksa. Svakako nije nešto što je regulisano Evropskom audiovizuelnom direktivom, sa kojom bi ovaj naš zakon trebalo da se uskladi", kaže Filipović.

Kada je reč o logičkoj numeraciji kanala, kaže da je dobra evropska praksa da javni medijski servisi budu na prvim mestima i da to ima smisla."Međutim, za komercijlane emitere, većina nema tu obavezu redosleda onih koji imaju nacionalnu pokrivenost. Imajući u vidu ko sve kod nas ima tu pokrivenost, odnosno koji emiteri imaju nacionalnu dozvolu, to još više dovodi u pitanje ovu odredbu koja je izmenjena nakon javne rasprave i nakon što je izašla iz Radne grupe", kaže Filipović.

Osim toga, predložene izmene Zakona o javnom informisanju podrazumevaju i registraciju medija."U većini evropskih zemalja nema obavezne registracije medija. Registracija medija je obavezna i opravdana ukoliko se konkuriše za neka javna sredstva".

Usvajanje medijskog zakona - korak unazad 

Direktor za pravne poslove Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić je izjavio da su predloženi medijski zakoni "korak unazad" u odnosu na pojedina rešenja koja su predviđena važećom Medijskom strategijom Srbije.Ukoliko se sporni Zakon usvoji, operatori u Srbiji će biti u obavezi da emituju kanale sa nacionalnom frekvencijom i da za to plaćaju naknadu koju odredi Regulatorno telo za elektronske medije (REM).

REM, tako, prema izmenjenim spornim odredbama u isto vreme određuje cenu operatoru i naređuje da ti kanali moraju biti u ponudi svih kablovskih operatora.Ako se ta izmena usvoji, to će omogućiti dodatni pritisak na operatore i mogućnost njihovog gašenja, jer će REM određivati cene emtiovanja za programe nacionalnih frekvencija.

Gušenje medijske slobode 

Ana Lalić, predsednica NDNV i novinarka Nova.rs, kaže da bilo koji zakon u kom će se postojeći REM i njegovi pojedini članovi pitati o bilo čemu, neće doprineti kvalitetu medijskog sadržaja i slobode medija.“Novi Zakon o elektronskim medijima nedvosmisleno vodi do gušenja slobode govora i nedopustivo je da kao takav bude usvojen. Prisiljavanjem operatora da emituju prorežimske kanale, da za to još i plaćaju astronomske sume i da im bude zabranjeno da ih skidaju sa programa, vlast je našla savršen način da zatre pluralizam mišljenja jednom za svagda. Kada vam država naređuje šta morate da gledate i slušate, to više nije ni cenzura, to je potpuna autokratija i legitimizacaja jednoumlja”, kaže Lalićeva.

Dodaje da mnogo toga zavisi od ovog zakona, uključujući i to da li će građani imati izbor.“I ovo nije nikakav lični obračun između operarota, kako država pokušava da ga predstavi. Ovim Zakonom se ne odlučuje samo o slobodi i nezavisnosti medija, već od njega ovisi da li će građani Srbije imati prava izbora ili će pristati da budu deo zadružne propaganda i masovne kolektivne manipulacije.”

Kako bi izgledalo da se zakon usvoji 

SBB kao operator, već se jednom prošle godine našao u situaciji, koja bi mogla postati stvarnost, ukoliko se sporni predlog zakona usvoji.Tada je vlasnik dve televizije sa nacionalnim frekvencijama – Prve i B92 – Srđan Milovanović od SBB-a tražio da u budućnosti plaća naknadu za ta dva kanala uvećanu za 1.000 odsto.

SBB je tada odbio ultimatum i poručio da će ukinuti te kanale iz svoje ponude, ukoliko Milovanović ne ostane pri ceni koju je kompanija SBB do tada plaćala.Da je izmena zakona bila na snazi, SBB ne bi imao mogućnost da Prvu i B92 isključi iz svoje ponude.

Medijski zakoni se menjaju u tami 

Zamenica glavnog urednika novinske agencije Fonet Tamara Skrozza u izjavi za naš portal kaže da ovo nije prvi put da se medijski zakoni menjaju u tami."Ovo nije prvi put da medijska zajednica i stručna javnost budu iznenađeni onim što u zakonu piše. Tako je bilo i sa prošlim medijskim zakonom. Ovoga puta mi se čini da je mnogo malignije, kao što je malignija i medijska scena Srbije", kaže Skrozza.

Navodi da je posle ovakvog predloga zakona obesmišljeno učestvovanje u bilo kakvoj kreaciji medijskih zakona i podzakonskih akata.#blockquote_0"Svaki dijalog medija sa vlašću je potpuno obesmišljen i obezvređen i doveden je do apsurda. Mislim da ova vlast smatra nezavisne medije viškom kog se treba ratosiljati", navela je Skrozza.***