Kako je pala? Ko je vodio radove? Ko je pazio da se nadstrešnica ne sruči ljudima na glavu? Sve to su pitanja koja nedeljama muče javnost u Srbiji, koje nadglasava muk iz nadležnog tužilaštva. Pokušali smo da dođemo do kompanija koje su učestvovale u projektu rekonstrukcije novosadske železničke stanice, ali bez previše uspeha. Jedino su nam u beogradskoj ispostavi mađarske firme Utiber odgovorili da sarađuje sa vlastima u istrazi i da, dok ona traje, nemaju ovlašćenja da govore za medije.
Lanac odgovornosti, svi uključeni, hobotnica. Ovo je samo deo pojmova i sintagmi koje se čuju kada javnost pokušava da nađe reč za one neke koji su odgovorni za smrt, zasad, petnaestoro mahom mladih ljudi. Kad to kažu, ne misle samo na Gorana Vesića.
Vesić je još uvek ministar jer njegovu ostavku Skupština do danas nije konstatovala, piše N1.
A šta sa ostalima?
Investitor projekta je država, preko preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije, dok je projektant Saobraćajni institut CIP. Izvođač radova je konzorcijum dve kineske kompanije, dok je za nadzor bio zadužen konzorcijum od šest, što srpskih, što francuskih, što mađarskih kompanija.
Kineske kompanije i Saobraćajni institut CIP već su slagali da nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije. Zato smo, nakon više poziva, pokucali na vrata beogradske ispostave francuske kompanije Ežis koja je bila zadužena za nadzor.
N1: Televizija N1, pokušavali smo telefonom da dobijemo ljude, da li možemo..
Zaposlena: Nažalost, ne možemo da vas primimo.
N1: Zbog čega?
Zaposlena: Zato što još uvek nije odobreno da se daju izjave u javnost. Ali će biti u nekom trenutku.
N1: Je l’ postoji neko ko je ovlašćen u ovoj firmi ko može da nam kaže da još ne možete da komentarišete u javnosti?
Zaposlena: Sačekajte da proverim.
N1: Važi.
Ežis se ispred kancelarije hvali sa 20 godina održivog i otpornog teritorijalnog razvoja. Dvadeset godina za čekanje na ovlašćena lica nismo imali.
Pokucali smo ponovo na vrata, međutim, niko nije otvorio.
Ova kompanija se na svom sajtu diči svojim projektima na Zapadnom Balkanu, od kojih kao jedan od vodećih potcrtava upravo projekat radova na modernizaciji pruge koja povezuje Srbiju i Mađarsku.
I francusku centralu kompanije Ežis pitali smo koja je tačno njihova uloga bila u spornom projektu, kao i da li su ih srpski nadležni organi kontaktirali od pada nadstrešnice. Odgovor ni od njih – nismo dobili.
Stručnjaci kažu da je ceo projekat novosadsko tužilaštvo sklonilo sa Centra objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola, pa je nemoguće utvrditi ko je i šta tačno radio.
„To je apsolutna jedna nebuloza. Na kraju krajeva, više mi deluje kao pokušaj da se i u toj kompletnoj dokumentaciji prave neka nedostajuća dva minuta kao sa naplatne rampe u Doljevcu, koje će omogućiti da se zataška krivica onih koji su stvarno odgovorni“, rekao je građevinski inženjer Danijel Dašić.
Bivši nadzornik na projektu rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu Zoran Đajić rekao je da je glavni podizvođač bila firma Starting, koja je angažovana na brojnim državnim projektima i prošlu godinu je završila sa poslovnim prihodom od 8,3 milijarde dinara.
***
BONUS VIDEO – Drugi dan blokade pravosudnih organa u Novom Sadu