16
Da u životu ništa nije teško ako nešto jako želiš, dokaz je Nišlijka Nevenka Balanešković, koja je u u sedmoj deceniji života upisala treći fakultet po redu, na budžetu, i u redovnom roku ga završila sa prosečnom ocenom 8,50. Nevenkina želja da jednoga dana bude poliglota, ispunila se u njenoj 69. godini, kada je pored diploma iz germanistike i engleskog jezika, stekla i zvanje profesora francuskog jezika i književnosti.
„Najbolje moguće mesto za uspeh je ovde i sada“, bila je rečenica koju je neko nekada izgovorio, a kojom se vodila Nevenka Balanešković iz Niša kada je rešila da u svojoj 65. godini života upiše još jedan fakultet – francuski jezik i književnost.
Naša sagovornica, vedra i nasmejana Nevenka, priča za Nova.rs da joj je najveća podrška u ovoj „luckastoj ideji“ bio njen suprug Dragiša. Objašnjava nam odakle toliko ljubavi, strpljenja i snage za učenjem.
„Bez mog Dragiše ništa ne bih uspela. Verujte mi. Kada smo se jedno veče vraćali s kursa koji sam pohađala, rekla sam mu: Dragiša, drži se, želim nešto da ti saopštim. On me onako pogleda, pita se čovek šta li hoću sada da mu kažem, a ja, kao iz topa: Odlučila sam, a ti ćeš da pristaneš. Želim da studiram francuski. Bio je zabezeknut. Ali to je bilo manje zlo od onog koje sam ja više želela, a to je da studiram arapski jezik, ali kako arapski postoji samo u Beogradu, odustala sam od te ideje“, priča nam Nevenka.
Nevenka je, nakon završene gimnazije, upisala germanistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu 1973. godine. U roku je, kaže, diplomirala. A pošto se nije odmah zaposlila, rešila je da upiše engleski na Filozofskom fakultetu u Nišu. Mislila je – ne može da škodi.
„Jezici su uvek dobrodošli. Dok sam studirala nemački u Beogradu, moja cimerka mi je govorila da ako želiš da budeš prevodilac, moraš znati više jezika. A ja sam potajno želela time da se bavim. Uporedo sa studiranjem engleskog jezika, zaposlila sam se u Elektronskoj industriji u Nišu. Naravno, studiranje se oteglo, bilo mi je žao da napustim studije, pa sam, zbog bolesti i nekih drugih okolnosti, diplomirala desetak godina kasnije, tačnije 1988. godine“.
PROČITAJTE JOŠ:
16
0
1
Posle 20 godina rada u Elektronskoj industriji, Nevenka je prešla u prosvetu. Predavala je nemački i engleski jezik u osnovnoj i srednjim školama u Nišu.
„A onda sam u svojoj 60. godini otišla u penziju. Već sam imala 35 godina staža. Pomalo sam učila arapski jezik u tim penzionerskim danima jer me je arapski oduvek interesovao i bio mi je nekako izazov. Išla sam na kurs, pa mi se i ukazala prilika da radim u jednoj privatnoj školi u kojoj su učile medicinske sestre, koje su išle da rade u Nemačku. Tu sam provela tri godine i tada se rodila ideja da učim francuski koji sam, zapravo, volela najviše“, nastavlja naša sagovornica priču.
Pošto je shvatila da želi da nauči i francuski jezik, Nevenka je otišla na Francuski institut, gde je dve godine pohađala kurseve konverzacije.
Nakon što se ugasila privatna škola u kojoj je radila, imala je „previše“ slobodnog vremena, pa je to bio znak da i zvanično upiše francuski jezik na Filozofskom fakultetu u Nišu.
„Pitala sam se kako ću da provodim vreme, biće mi dosadno kod kuće, više ne radim nigde. I onda sam upisala francuski. Moja koleginica, profesorka francuskog jezika koja je sa mnom bila na ranijim kursevima, upisala je nemački, najviše zbog norme koja joj je falila, tako da nisam bila sama u ovome. Ona je morala, dok je meni treći fakultet bio ćef“.
Kada je upisala fakultet, već na stepenicama zgrade susrela se sa svojim bivšim učenicima kojima je predavala nemački i engleski jezik. Zajedno sa njima slušala je predavanja i vežbe, a potom i polagala ispite.
„Po godinama, moje kolege na fakultetu mogli su da mi budu unuci. Ali pošto sam radila sa decom u školi, nije mi bilo neprijatno da se pojavim među njima, a oni su se ponašali prirodno, fer, s poštovanjem. U mojoj grupi je bio jedan mladić koji je bio moj đak, tako da smo nas dvoje zajedno studirali i to je bilo tako lepo i slatko. E sad, mnogi su mislili da ja sve znam jer sam starija. Međutim, svi ti mladi ljudi su učili kroz osnovnu i srednju školu francuski, dok je moje predznanje bilo vrlo malo. Ja sam davno učila francuski u gimnaziji kao drugi jezik, pa sam negde sa znanjem između A1 i A2 nivoa došla da studiram, ali sam se snalazila na konverzaciji“.
Bila je, kako priča, vredan i aktivan student – na predavanjima se redovno javljala, obavljala je sve predispitne obaveze kao i drugi studenti. Zato je i diplomirala u junu u prvom mogućem roku.
„Ja sam bila u nekom specijalnom stanju gde sam osećala veliku odgovornost. Nisam planirala da zabušavam jer kao dođete ponovo na studije u tim godinama i blefirate. Nema toga, zna se da treba da radite pošteno i vredno. Bilo je, naravno, kriza iz nekih razloga. Pošto se stalno radi, jurite poene, pišete radove, polažete testove, onda je došla onlajn nastava zbog korone… A posebno stresni trenuci su bili, pre svega, zbog tehnike. Završim tekst, treba da ga pošaljem, a nestane struje. Haos. I toga sam se najviše plašila, da se neću snaći s tim. Međutim, to je prošlo“, priseća se Nevenka.
Profesori koji joj nisu predavali, mislili su da im je Nevenka koleginica. Pozdravljali su je s poštovanjem i to je bilo veoma simpatično.
„Bila je jedna anegdota kada sam otišla na fakultet da se raspitam za studije. Profesor me je pitao: Hoćete li vi dolaziti redovno na časove? Ja rekoh, naravno. A on me pogleda i kaže: Pa ajde da vidimo. I mogu vam reći da sam bila jedna od najredovnijih za ove četiri godine. Zaista“.
Pored supruga, velika podrška Nevenki u ovom „poduhvatu“ bile su i njene tri bliske prijateljice.
„Imam tri prijateljice, jedna se čudila mojoj odluci, druga me je hrabrila, zajedno smo studirale engleski, a treća je profesorka francuskog, zajedno smo se pomagale i učile. Zapravo, meni je sve nekako išlo glatko. Položila sam prijemni, imala sam dovoljan broj bodova. Priznali su mi neke ispite sa prethodnih studija, tako da sam upisala na budžet. Prethodne studije su bile potpuno besplatne, to je tako bilo ranije“.
Za kraj razgovora, Nevena ističe da je ponosna na sebe što u rukama ima tri diplome, ali naglašava da je bitnije šta ima u glavi.
„Ponosna sam na sve što sam postigla. Ovih dana očekujem krunu tog mog uspeha – zbirku poezije koju sam prevela. Zato svim budućim studentima, onima koji studiraju i onima kod kojih je studiranje na čekanju želim da poručim da ne odustaju, da budu istrajni u svojoj želji jer svaki trud i rad se isplati“, poručuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO: Novopazarac prikupio 70.000 evra za odlazak na Oksford
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare