Nevena Ivanović (25) iz Paraćina upisala je Biološki fakultet u Beogradu pre tačno šest godina, a kada joj se, odmah posle prvog semestra, ukazala prilika da studije nastavi u Beču, uopšte se nije dvoumila nego je spakovala kofere i otišla u nepoznatu zemlju koja joj se odmah i dopala. Tamo se zaposlila u jednom restoranu, zarađuje toliko da može da pokrije sve troškove i da joj ostane sa strane, a za Nova.rs priznaje da je oduševljena ovim gradom i da, za sada, ne planira da se vrati u Srbiju, ali da joj ipak nedostaje srdačnost i toplina koje Bečlije nikako nemaju.
„Za sada, Beč je moje mesto, grad u kome sam se pronašla, sazrela, grad koji je sam po sebi prelep i u kom uživam. Za sada ne žalim što sam se upustila u ovo putešestvije, a da li će se to promeniti ne znam. Planiram ili da ostanem ovde ili da odem negde dalje, tako da trenutno o povratku ne razmišljam, ali ni to naravno nije isključeno, ako se ukaže neka prilika, možda se i vratim, ali za sada ne“, kaže naša sagovornica.
Za ovih šest godina, Nevena kaže da se prilično navikla na život u Beču, mada joj i dalje teško pada što nedeljom i praznicima ne radi apsolutno ništa.
„Najteže mi pada što mi je porodica daleko, pa u određenim trenucima kada su mi baš potrebni, ne mogu da ih vidim i zagrlim. A mislim da se nikada neću navići na to da nedeljom i praznicima apsolutno ništa ne radi. Tada se uglavnom samo turisti mogu sresti, grad je nekako prazan“.
Što se tiče enormnog poskupljenja sa kojim se Srbija suočava prethodnih meseci, pa su se tako cene pojedinih osnovnih životnih namirnica skoro pa udvostručile, Nevena nam kaže da su u Beču prihvatljive, a posebno što su potrošačke akcije prilično česte.
„Ako cene posmatramo naspram primanja, po mom mišljenju, one su prihvatljive. Cene se takođe razlikuju od prodavnice do prodavnice, tako da se na neki način može manipulisati troškovima. Takođe, često su neke akcije pa se namirnice mogu naći po bas povoljnim cenama. Sve prodavnice imaju svoje „kartice kupaca“ koje omogućavaju dodatne popuste“.
A kada bi izdvojila ono po čemu se Austrija razlikuju od Srbije, osim po tome što ljudi u njoj bolje i lepše žive, Nevena kaže da je to definitivno disciplina.
„Ljudi su ovde nekako dosta disciplinovani što se tiče posla i apsolutno je sve po nekim unapred određenim pravilima. Ako je nešto propisano da tako treba, bez obzira imalo to nekome smisla ili ne, to tako mora da se radi i niko se ne buni. Jako se poštuje tačnost, ako je neki termin zakazan u 14 časova, to može samo biti ili 13.45 ili 14.00, a nikako 14.05. Naravno da ima izuzetaka, ali uglavnom je tako.
Kako dalje objašnjava, nešto što uvek navodi kao razliku između Beograda i Beča kada ode u rodni kraj, jeste gradski prevoz koji u Beču funkcioniše skoro pa perfektno.
„Uvek znaš kada stiže prevoz, uvek je tačan, ako ima nekih kašnjenja, obavešteni smo i poštuju se šine i posebna traka za autobuse, niko se ne trka sa tramvajem ili autobusom i uvek imaju prednost. Lakše i brže se uvek stigne gradskim prevozom, nego privatnim vozilom“.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, i Austriji nešto fali i nedostaje, pa Nevena kaže da se skoro svuda, na svakom ćošku, oseća nedostatak topline i srdačnosti, a koji Srbima nikako ne manjka.
„Austrijanci se dosta razlikuju od nas, nisu tako srdačni i topli kao mi, tako da za nekoga ko dolazi sa strane je to malo čudno, ali navikne se čovek da razgovara sa njima na određeni način. U početku sam mislila da nisam prihvaćena, baš zato što smo svi mi malo temperamentni, topli, a oni baš suprotno, dok nisam shvatila da ja moram njima da se prilagodim, tako da za sada lično ja nisam doživela nikakve neprijatnosti zbog toga što nisam Austrijanka. Na primer, na fakultetu drugi studenti, Austrijanci, puni su razumevanja i otvoreni su da mi pomognu ako nešto ne razumem“.
Kaže da se ljudi s kojima priča u restoranu često iznenade kada im kaže da uskoro završava biologiju.
„Oni me vide samo kao konobaricu. Tako da moje lično mišljenje je da nas oni uglavnom vide samo kao ljude koji rade poslove koje njihovi ne žele da rade. Stekla sam takav utisak“.
U svakom slučaju, zadovoljna je što platom kojom prima može da pokrije sve troškove, ali i da joj malo ostane sa strane.
„Cene stanova, računa i namirnica su se povećale kao i svuda, pa sada nije baš kao što je pre bilo, ali plata uglavnom pokriva sve troškove i ostane malo sa strane. Za onoga ko živi sam, može se reći da je to sve malo knap, ali kada su dve plate u kući, idealno je. Dečiji dodaci su takođe dobri i nešto što sam prvi put videla u Austriji jeste to što oni po zakonu imaju 14 plata godišnje. Pre praznika, u novembru, i pre godišnjeg odmora, u junu, dobijaju se po dve plate. Pa, sjajno“, priznaje naša sagovornica.
Nevena dolazi u Srbiji tri do četiri puta godišnje, uglavnom smao vikendima, a planira da jednu sedmicu odvoji za mini odmor u svojoj domovini.
„Volela bih da je to češće, ali nažalost, neizvodljivo je, tako da se za sada ne žalim, svakodnevno se se čujem sa porodicom preko vajbera i društvenih mreža“, ističe Nevena.
****
BONUS VIDEO: Najneljubazniji grad: šta smeta Bečlijama, a šta doseljenicima