Neophodan je moratorijum na litijum jer odbrana Jadra ne spašava Valjevo

Podeli:
Sreten Đorđević Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Izmene Zakona o rudarstvu kojima bi se uveo dvadesetogodišnji moratorijum na istraživanja, eksploataciju i preradu litijuma i bora na teritoriji cele države je nužna mera jer dugoročno sprečava eksploataciju ovih minerala i uništavanje prirode rudarenjem, ističe advokat Sreten Đorđević koji se više od dve decenije bavi ekološkim pravom.

U intervju za „Novu“ objašnjava koje su potencijalne zamke kroz koje Rio Tinto može da se vrati u Srbiju, ali priča i o najvažnijim slučajevima iz oblasti zaštite životne sredine.

Vlada Srbije ukinula je Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za projekat „Jadar“. Da li je ovo dovoljna garancija da neće biti iskopavanja jadarita kod Loznice? Šta su zamke kroz koje može da se vrati „Rio Tinto“, možda pod nekim drugim imenom?

– Uredba Vlade Srbije o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene je ključan dokument za realizaciju projekta eksploatacije i prerede minerala jadarita „Jadar“. Ovaj dokument predstavlja pravni osnov za sve postupke koji se trenutno vode za potrebe „Rio Tinta“, odnosno kompanije „Rio Sava Exploration“. Međutim, poništavanje Prostornog plana nekakvom političkom odlukom, neutemeljenom u pravnom okviru Srbije predstavljalo bi samo političku manipulaciju, a građanima ne bi dalo nikakvu garanciju da za dva dana ili dva meseca Vlada ne bi ponovo, političkom odlukom, vratila na snagu ovaj akt. Stavljanju van snage ove uredbe mora da prethodi poništavanje Rešenja o saglasnosti na izveštaj o strateškoj proceni uticaja ovog prostornog plana posebne namene koje se izdalo Ministarstvo zaštite životne sredine. Ukoliko je poništavanje ovog Rešenja izostalo, to bi moglo da znači da je Vlada stavila van snage svoju Uredbu bez pravnog osnova.

Rezervisani ste prema odluci Vlade?

- Odluku Vlade treba uzeti sa određenom rezervom dok se ne vidi koji će sve postupci biti obustavljeni. Po pravilu, svi postupci koji su vođeni, a čiji pravni osnov je pomenuta uredba moraju biti obustavljeni. Takvih postupaka koji se tiču eksploatacije i prerade bora i litijuma je na desetine. Reč je o građevinskim projektima za koje se izdaju dozvole u postupku objedinjene procedure za glavna postrojenja i pomoćne objekte, pristupne saobraćajnice, deponije rudarske jalovine, započetim postupcima procene uticaja na životnu sredinu za rudarski deo projekta itd. Takođe, veliki broj postupaka se vodi u cilju realizacije projekata izgradnje linijske infrastrukture: obilaznica oko Loznice, nova trasa gasovoda Valjevo-Loznica, nova trasa visokonaponske mreže Valjevo – prijekat Jadar, itd. Za lokalno stanovništvo je od najvećeg značaja da nadležna služba za katastar nepokretnosti mora po službenoj dužnosti staviti van snage sva rešenja kojima je promenjena namena zemljišta u građevinsko i to zemljište vratiti u režim poljoprivrednog zemljišta.

„Rio Tinto“ razmatra pravne osnove za odluku Vlade o ukidanju Uredbe. Šta ova kompanija može da uradi? Da li će Srbija „Rio Tintu“ morati da plaća odštetu?

- Ukoliko je Uredba stavljenja van snage bez pravnog osnova, kompaniji „Rio Tinto“ stoji na raspolaganju mogućnost da takvu odluku pobija. Međutim, sama ta činjenica ne predstavlja neposredni pravni osnov za potraživanje naknade štete. U ovom trenutku je prerano davati bilo kakvu procenu osnovnosti bilo kakvog zahteva kompanije „Rio Tinto“ koji bi za predmet imao naknadu štete od Srbije.

Odlazak Rio Tinta ne znači i odsustajanje od iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Šta mislite o zahtevu za stavljanje moratorijuma na istraživanje i eksploataciju bora i litijuma u Srbiji u narednih dvadeset godina?

- Drugi i znatno širi deo problema istraživanja, eksploatacije i prerade bora i litijuma u Srbiji predstavljaju brojne druge kompanije koje širom zemlje planiraju ovakve aktivnosti. U tom smislu, odbrana Jadra ne bi zaštitila Valjevo, Šabac, Čačak, Užice, Jagodinu i druga mesta koja su u velikoj opasnosti. Izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojima bi se uveo dvadesetogodišnji moratorijum na primenjena geološka istraživanja, eksploataciju i preradu litijuma i bora na teritoriji cele države je opravdana i nužna mera jer dugoročno sprečava primenjena geološka istraživanja i eksploataciju ovih minerala. Tako se sprečava uništavanje prirode rudarenjem, otklanja rizik po zdravlje i život građana u širokim zonama negativnih uticaja eksploatacije bora i litijuma, ali i daje perspektiva za razvoj poljoprivrede, turizma i ekološki prihvatljivih grana privrede. Moratorijum bi destimulisao najezdu privatnih stranih rudarskih kompanija, a predstavlja razuman period u kome se može očekivati razvitak novih rudarskih i prerađivačkih tehnologija koje neće predstavljati rizik po zdravlje, život i životnu sredinu.

Viši sud u Valjevu potvrdio je odluku Osnovnog suda kojom je određena privremena mera zabrane geoloških istraživanja kompaniji Euro litijum Balkan. Šta su dalji koraci u tom slučaju?

- Viši sud je privremeno zabranio nastavak primenjenih geoloških istraživanja bora, litijuma i drugih elemenata, do pravnosnažnosti odluke o zahtevu meštana da im Ministarstvo rudarstva prizna svojstvo stranke sa suprotnim interesom, u postupku u kom kompanija „Euro Lithium Balkan“ zahteva produženje istražnih prava, za prostor Valjevsko-mioničkog basena. Cilj građana koje zastupam, okupljenih oko pokreta „Marš s Kolubare“ je poništavanje i zabrana produženja svih dozvola za primenjena geološka istraživanja bora i litijuma u valjevskom kraju. Pripremamo postupke kojima bi se zabranila primenjena geološka istraživanja ovoj kompaniji i na susednom istražnom području „Valjevo sever“. U pripremi su i tužbe za naknadu već pričinjene štete meštanima kojima su kontaminirani voda za piće i obradivo zemljište.

Dokle je stigao postupak u kom meštani Velikih Crljena tuže EPS zbog zagađenja?

- Slučaj Veliki Crljeni je prvi pokušaj uvođenja ljudskog prava na zdravu životnu sredinu i povezanih prava, uključujući i prava propisanih Konvencijom o ljudskim pravima, u građanski sudski postupak u Srbiji. Reč je o borbi 15 porodica iz Velikih Crljena za Ustavom garantovana ljudska prava – pravo na zdravu životnu sredinu, zdravlje, imovinu, obaveštenost i miran, privatan i porodičan život.

Postupci su inicirani podnošenjem četiri tužbe Višem sudu u Beogradu 2. februara prošle godine, a danas, samo nekoliko dana pre „prvog rođendana“ ovih predmeta, građani još uvek ne znaju pred kojim sudom će se postupci voditi. Reč je o očiglednom odugovlačenju postupaka, koji su prema zakonu, hitni postupci. To pokazuje nekoliko stvari, među kojima očigledno ogroman uticaj EPS na sve strukture vlasti, pa i sudsku vlast, kao i apsolutnu nespremnost srpskog pravosudnog sistema da se na adekvatan način nosi sa važnim predmetima iz oblasti zaštite životne sredine.

Kako primena pravo na zdravu životnu sredinu u Srbiji izgleda u praksi? Mogli li građani i koga da tuže zato što udišu prekomerno zagađen vazduh?

- Teoretski, postoji mogućnost podnošenja tužbe zbog toga što je veliki broj dana u godini vazduh prekomerno zagađen, ali još uvek ne postoji sudska praksa u vidu podnetih tužbi i donetih sudskih presuda. Trenutno zastupamo građane u nekoliko postupaka kojima zaštitu prava na zdravu životnu sredinu pokušavamo da uvedemo u sudsku praksu i obezbedimo put za zaštitu prava neodređenog broja građana Srbije.

Kako su građani sačuvali Lim

Postoji li neki pozitivan, javnosti manje poznat primer, koji pokazuje da građani mogu na sudu da odbrane svoje pravo na zdravu životnu sredinu?

- Postoji veoma važan predmet u kom su građani Brodareva i Prijepolja uspeli da se odbrane od pokušaja velike strane kompanije da na Limu izgradi dve velike hidrocentrale, što bi dovelo do potpunog uništenja životne sredine na tom prostoru. Reč je o verovatno najvećem predmetu u dosadašnjoj praksi u oblasti prava zaštite životne sredine. Građani ovog kraja uspeli su da se decenijskom borbom izbore za zaštitu svoje reke, ognjišta i prava da žive u zdravoj i nenarušenoj životnoj sredini. Postupke u kojima su osporavane i obarane dozvole izdate ovoj stranoj kompaniji pratili su enormni pritisci, incidenti i zastrašivanja građana, kao i mnoštvo postupaka pokretanih od strane državnih organa protiv građana, u kojima su zapravo od strane države zloupotrebljavana procesna i druga ovlašćenja, na štetu građana. Konačni rezultat je sačuvan Lim, bankrot kompanije, poništavanje svih izdatih dozvola i oslobađanje građana od svih optužbi.

Seku stabla, prave deponiju gde stignu, ispuštaju otpadne vode u reku... O svim problemima narušavanja životne sredine u vašem kraju možete da nam pišete na ekopiš[email protected]

Komentari

Vaš komentar