0
Prethodnih dana, sve buduće mame i tate obradovala je vest da će konačno, nakon više od tri godine pauze, očevi, ali i neke druge bliske osobe kao što su majka i sestra, ponovo moći da prisustvuju porođaju. Tome se naročito obradovala Beograđanka Kristina Marković (27) koja je u četvrtak donela na svet svoje treće dete, a podršku u ovom njenom najvažnijem trenutku pružila joj je rođena sestra Tijana Simić (26). Iako se već dva puta porođala, Kristina je ovaj put bila najviše uplašena, a kako njen suprug Filip nije smeo da prisustvuje porođaju, zamolila je svoju mlađu sestru sa kojom se, inače, prošle godine porađala u isto vreme, na istoj klinici, u boksu jedan preko puta drugog. Kristina i Tijana za Nova.rs opisuju svoja neverovatna iskustva i poručuju svim budućim očevima da strah ostave kod kuće, a da svoje trudnice čvrsto stisnu za ruke i zajedno dočekaju rođenje deteta.
Posle pauze zbog epidemije koronavirusa, prvo je porodilište u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“ otvorilo vrata za buduće očeve koji mogu da prisustvuju porođaju.
Odnedavno, to je moguće i u GAK „Narodni front“, a tu mogućnost od jeseni najavljuje i Kliničko-bolnički centar „Zemun“.
Klinika za ginekologiju i akušerstvo UKCS u Višegradskoj takođe je vratila prisustvo na porođaju ne samo muža, nego i bliskih osoba.
S obzirom da se ovde porađala i prvi i drugi put, Kristina Marković je odmah znala da će i treću bebu doneti u ovom porodilištu, ali se nadala da će joj u tome pomoći suprug Filip.
„Kada su potvrdili da je dozvoljeno prisustvo oca, odmah sam rekla Filipu: Ti ideš sa mnom. On je bio u šoku, gledao me je bledo i rekao: Ja to ne mogu, izvini. Pogledala sam ga i pomislila: Bože, koliko je žena jedno posebno biće, jedna stena i jedna planina koja se može porađati po nekoliko puta i iznova i iznova prolaziti kroz sve to. Bogu hvala, imala sam urednu trudnoću, kao i prethodne dve, ali nekako sam osećala pozitivnu tremu, strah, prosto mi je trebala ta ruka da me stisne ili te poznate oči da ih gledam dok se porađam“, priča nam Kristina.
Kada joj je suprug rekao da ne može da prisustvuje porođaju, Kristina se nije naljutila – znala je da se Filip boji igle, te da ga uhvati panika kada radi lekarski pregled, a kamoli kada bude video trudnicu koja se sprema da se porodi.
„Nisam se naljutila, naravno. On je moja velika podrška u životu, pomaže mi oko dece, zajedno radimo sve po kući, tako da sam apsolutno prihvatila informaciju da on neće biti sa mnom na porođaju zato što sam znala ko sigurno hoće – moja sestra Tijana“, oduševljeno nam govori ova mama.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako dalje objašnjava, desetak dana pred porođaj, pozvala je sestru i rekla joj: „Ti ideš sa mnom da se porađam“, na šta joj je ona odgovorila „Je l’ odmah?“.
„Znala sam da će pristati. Tijana je mlađa od mene samo 13 meseci. Mi smo kao bliznakinje, kroz život smo koračale jedna pored druge, gde jedna zastane, druga je pogura i sve tako. Tako da je ljubav između nas dve stvarno velika i jaka, a dodatno se učvrstila kada smo se prošle godine, 10. maja, obe porodile na istoj klinici, u boksu jedan naspram drugog. Gledala sam preko svih lekara, sestara i babica kako rađa svog Ognjena, a ona mene kako na svet donosim Dimitrija. To ne može da se opiše rečima, to treba da se doživi“, kroz suze radosnice kaže Kristina.
Kada je osetila da se porođaj približio, Kristina i Tijana su se zajedno uputile u porodilište. A kada je bila spremna, odveli su je u salu i tada je nastupila Tijana.
„Dok sam ležala i posmatrala sve one ljude oko mene, prisećajući se kako treba da se ponašam, kako da dišem, kako da sebe opustim, Tijana je uskočila i ohrabrivala me. Govorila je kako ja to mogu, kako sam ja krlajica koja je već rodila dvoje dece u razmaku od samo godinu dana i verujte, te reči i te kako znače. Osetila sam se najvažnijom osobom na svetu, najhrabrijom, ali i najponosnijom jer je moja sestra kraj mene. Zato nisam želela da je izneverim nego sam dala sve od sebe da slušam doktore i ovu bebu rodim na najbezbedniji mogući način, što se i dogodilo“.
Tijana je sve vreme držala Kristinu za ruku, govorila joj je da je beba jako blizu i – rodila se Damjana.
„Bogu hvala, sve je prošlo u najboljem redu. Porodila me je Prim dr sci med Vesna Aleksić Veličković, koja je, inače, donela na svet svu našu decu, svih petoro. Rodila se moja treća sreća, rodila se moja devojčica. Moji sinovi Despot i Dimitrije dobili su sestru. Nkaon što su sestre sreidle bebu, izmerile je i umotale, Tijana ju je odmah uzela. Tu sliku ću pamtiti čitavog života, a mojoj Damjani ću pričati kako ju je tetka prva dočekala na ovom svetu“, kaže ponosna mama.
Ponosna tetka po treći put, Tijana Simić, bila je, kako nam sama kaže, dovedena do suza kada je čula bebin plač.
Za Nova.rs Tijana kaže da je imala osećaj kao da se ona porađa.
„Koliko god je porođaj stresan za ženu, odnosno odlazak u porođajnu salu i pomisao samo da sve bude kako treba, nekako se sve promeni u trenutku kada pored sebe imaš nekog svog. Svaka čast lekarima, sestrama, babicama Ljilji, Krstinji, Tanji i Slađi. Hvala svima koji su pomogli da se rodi beba. Kad bih se opet porađala, sigurno bih ponovo izabrala Višegradsku. Zaista. Ja sam sa Kristinom prolazila kroz porođaj kao da sam ja na tom stolu“, priznaje nam Tijana.
Dodaje da se uopšte nije iznenadila kada ju je Kristina pitala da joj bude podrška u porođajnoj sali.
„Zašto bih se iznenadila? Ta praksa treba da postane normalna stvar u svim porodilištima jer, neke žene, nažalost, imaju teži porođaj, pa možda odustanu više da rađaju. A kad je podrška tu, posebno suprug, rekla bih, konkretno, da bi meni bilo lakše“, ističe Tijana koja se porodila po drugi put pre samo dva meseca.
„Kada sam rađala drugo dete, Dunju, još uvek nije bilo omogućeno da očevi ili druge bliske osobe prisustvuju porođaju. Ali bih jako volela da je uz mene bio moj suprug Darko. Kada sam mu rekla da ću biti sa Kristinom na porođaju, on se šokirao. Rekoh mu: Ako hoćeš treće dete, ili ćeš biti sa mnom kad ga budem rađala ili neću ni rađati. Mislim da muškarci nisu svesni onoga što žena proživljava na porođaju, pa zatim oporavak, dojenje… Zato očevi treba barem na taj način da shvate šta je u stanju sve da uradi jedna žena, a to će najbolje shvatiti kada budu gledali rođenje svog deteta“, poručuje ponosna tetka.
Kristina i Tijana su pre dve godine zatrudnele u isto vreme. Kada im je doktorka rekla da im je termin za porođaj isti, mislile su da se šali i da je mala verovatnoća da će se poroditi baš na isti dan.
„Moram da priznam da smo čitav život maštale o tome kako smo obe trudne u isto vreme. Ona je, ipak, imala ozbiljnu vezu pa je rodila prvo dete, a onda se stvarno dogodilo da obe zatrudnimo u isto vreme. Išle smo na svaki pregled zajedno, a tog dana došle smo na kontrolu u bolnicu i samo su nam rekli da ostajemo jer smo obe spremne za porođaj. Sredili su nas, obavili sve što je potrebno pre ulaska u slau, a nas dve smo čak napravile istu frizuru, isplele smo pletenice na kosi. Dobile smo boks preko puta boksa. Ja sam se porodila za dva sata, ona je gledala moj porođaj, a ja njen. Babica je prvo njoj donela mog sina, ona je plakala, pa zatim celo osoblje u bolnici, bilo je emotivno za sve. Svi su znali da se dve sestre porađaju u isto vreme. Tako da, moja poruka svim očevima glasi – ne lišavajte sebe ove najlepše šans ekoja vam se pruža. A ako baš ne mogu da prisustvuju porođaju, onda su tu naše majke i sestre“, zaključuje za naš list ponosna tetka.
Inače, uslov za tatu ili bilo koju blisku osobu koju buduća mama odabere da bude uz nju dok traje porođaj, jeste da donese rezultate koprokulture i sterilne briseve grla i nosa,a po izlasku iz porodilišta, podrška na porođaju plaća uslugu.
BONUS VIDEO: Deca zaražena salmonelom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
