9
Odluka Crne Gore da od 1. juna otvori svoje granice za pojedine države, ali ne i za Srbiju, burno su dočekali srpski političari, koristeći je za "jačanje 'patriotskih' osećanja" usred predizborne kampanje. Međutim, malo ko se osvrnuo na fakat da je Crna Gora obrazložila ovu odluku zdravstvenim razlozima, a još manje pitanjem - zbog čega je u Srbiji zvanično i dalje veliki broj obolelih.
Odluka Crne Gore da od 1. juna otvori granice za građane država koje imaju do 25 zaraženih koronavirusom na 100.000 stanovnika, prema najavi crnogorskog premijera Duška Markovića, znači slobodan ulazak za građane Hrvatske, Slovenije, Austrije, Nemačke, Mađarske, Albanije i Grčke. Na ovom spisku zemalja ne nalazi se Srbija, čijim je građanima, za sada, još uvek granica Crne Gore zatvorena.
Na ovu odluku burno su reagovali ministri Vlade Srbije – počev od predsednice Vlade Ane Brnabić, preko ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, pa do Zorane Mihajlović, Nenada Popovića i Aleksandra Vulina.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin je rekao da se „vlast u Crnoj Gori ne bori protiv virusa, nego protiv Srba“, predsednica Vlade Srbije je izjavila da „Srbija neće zatvarati granice za crnogorske građane, kao što je to uradila Podgorica za građane Srbije, ali će biti zatvorena za crnogorske mafijaše i kriminalne klanove“, dok je Nenad Popović rekao da je „cilj crnogorske vlasti da kroz progon, pretnje i svaku moguću diskriminaciju uništi političku snagu Srba u toj državi“.
Iako Srbija nije pojedinačno pomenuta kao država odakle je dolazak eksplicitno zabranjen – moglo bi se postaviti pitanje da li će na sličan način reagovati vrh vlasti Španije ili Italije – Srbija ne ispunjava uslov Crne Gore: umesto 25 zaraženih na 100.000, Srbija ima tri puta više – 75 zaraženih na 100.000 stanovnika.
Naime, prema podacima sa poslednjeg preseka stanja u Srbiji na portalu Covid19.rs, u našoj zemlji od početka epidemije potvrđeno je ukupno 11.193 slučajeva zaraze koronavirusom, a izlečeno je ukupno 5.920 obolelih.
To znači da trenutno imamo 5.273 aktivna slučaja zaraze koronavirusom, odnosno 75 na svakih 100.000 stanovnika.
Odluku Crne Gore iz epidemiološkog ugla je objasnio pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje u Podgorici Senad Begić, rekavši da je odluka da se granice Crne Gore otvore samo za pojedine države „doneta zbog zaštite zdravlja“.
„Odluka se ne odnosi ni na jednu državu posebno, samo na one zemlje gde je stopa obolelih manja od 25 na 100 hiljada stanovnika. Znamo da se situacija na terenu brzo menja i zbog toga je oprez veliki“, rekao je Begić za Televiziju Vijesti.
On je dodao da bi „bio neiskren“ kada bi rekao da ga otvaranje granice ne plaši, te da je siguran „da će države regiona i Evrope relativno brzo dostići ovu brojku“.
„Svaki masovni priliv nosi određeni rizik za male zdravstvene sisteme, kao što je naš. Spremniji smo nego što smo bili, radićemo sve što je u našoj moći da štitimo i unapređujemo zdravlje građana”, poručio je Begić i zaključio:
„To što smo ‘korona free’ ne znači da je opasnost prošla.“
Zašto se, međutim, Crna Gora odlučila da povuče granicu baš kod 25 zaraženih na 100.000 stanovnika?
„Ne postoji epidemiološki standard kada je o tome reč, već svaka država i njeni epidemiolozi odluku donose prema slobodnoj proceni“, kaže za Nova.rs epidemiolog u penziji Radmilo Petrović.
On podseća da se takve odluke donose uzimajući u obzir različite kriterijume, poput gustine naseljenosti ili kvaliteta saobraćajnih veza, što može da utiče na brzinu širenja zaraze.
„Zato je Evropa bilo u tolikoj meri pogođena epidemijom – najgušće je naseljena i izuzetno dobro povezana sa ostatkom sveta svim vidovima prevoza, pa se koronavirus lako širio kontinentom“, rekao je Petrović.
Zabunu unosi i podatak da je, na primer, 1. maja u Srbiji bilo 7.286 aktivnih slučajeva (9.205 ukupno zaraženih i 1.379 izlečenih), dok je 24 dana kasnije bilo 5.273 aktivnih slučajeva (11.193 ukupno zaraženih, a 5.290 izlečenih).
Za izlečenje su neophodna dva negativna testa na koronavirus, u razmaku od 14 dana, pa je nejasno kako je u ovom periodu (od 1. do 25. maja) od mogućih 7.286 slučajeva izlečeno tek 3.911 osoba.
Pokušali smo da dobijemo odgovor na pitanje zašto u Srbiji i dalje ima relativno malo izlečenih, u odnosu na ukupan broj zaraženih, ali nismo uspeli da dođemo ni do jednog od članova Kriznog štaba, niti nadležnih u Institutu „Batut“ koji bi mogli da nam pojasne računicu iza tih podataka.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
