9
Godinama se taloži ogroman broj problema koje grđani imaju sa svojom imovinom: nepostojanje upotrebne dozvole, nemogućnost podizanja kredita, otežana prodaja, nesigurnost kupaca, saopštilo je Udruženje „Moja imovina – moje pravo“. Kako navode, broj problema se svakodnevno uvećava i dodatno komplikuje.
Udruženje u pisanoj izjavi navodi da radi na informisanju javnosti u vezi ovog problema, sa ciljem da okupi što veći broj ljudi kako bi se „naš, zajednički glas jače čuo i ponudi sistemska rešenja da bi se ovaj problem temeljno rešio“.
„Konkretno, Zakon o prometu nepokretnosti dozvoljava promet nepokretnosti koja nema upotrebnu dozvolu. Javni beležnici overavaju ugovore kojima se vrši promet ovakvih nepokretnosti s tim što se vešto oslobađaju odgovornosti svojim klauzulama kojima „ukazuju“ strankama na opasnosti. Kako su stranke u većini slučajeva pravno neuke, ovakve klauzule ostaju neprimećene sve dok ne dođe do ozbiljnijeg problema. Dakle, građani veruju javnom beležniku, licu sa javnim ovlašćenjima, smatrajući da su na taj način bezbedni i da su nepokretnost legalno kupili i da će moći njome legalno raspolagati, međutim stvarnost je da novi vlasnik nema sva prava nad tom nepokretnost jer pred zakonom mu je onemogućeno da je legalno koristi, podigne hipoteku na nju, nadogradi i sl“, navodi se u saopštenju.
Kako dodaju, problem je i šta raditi sa ogromnim brojem zaključenih ugovora u ovako neregulisanom tržištu kada na osnovu njih katastar nepokretnosti nije u mogućnosti da izvrši upis prava u skladu sa Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.
„U ovakvim situacijama, pravo svojine se ne prenosi, već se samo vrši određena evidencija da je objekat izgrađen, a nije evidentiran. Ako na sve ovo dodamo i činjenicu da se pravo svojine u našem pravnom sistemu stiče momentom upisa u katastar, a ne potpisivanjem ugovora kod javnog beležnika, onda se postavlja pitanje koliko uopšte ima legalnih objekata u Srbiji i koliko ljudi živi u zabludi da je vlasnik stana, a da to zapravo nije?“, piše Udruženje u saopštenju.
PROČITAJTE JOŠ
„Zanimljivo je pomenuti i to da Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa još uvek sadrži arhaične odredbe o građenju na tuđem zemljištu. Da li je moguće da neko lice u današnje vreme gradi objekat, a da nije znalo da je u pitanju tuđe zemljište? Čemu onda služi javni pristup katastru nepokretnosti? Čemu služi načelo pouzdanja u javne podatke katastra nepokretnosti? Da li je ovo način za ozakonjenje nelegalne gradnje? Sve ovo doprinosi haosu iz kojih građani ne znaju kako sami da izađu“, ističu iz Udruženja „Moja imovina – moje pravo“.
Često se građani sami upuste u rešavanje svojih pojedinačnih problema, ali to pred našim sudovima traje više godina nekada i decenija. Da ne govorimo o trošku koji građani imaju pred sudovima i advokatima. Hitno moramo doći do načina da država prepozna ovaj ogroman problem koji građani imaju a potom i kreira rešenja da se građanima pomogne. Na primer, kako vlasnik stana koji je 90-tih kupio svoju nepokretnost od firme koja nikada nije dobila upotrebnu dozvolu za zgradu a legalno je sazidana. Rešavanje tog problema ne bi smelo da padne na teret tog građanina jer on je stan kupio po zakonu a sada svojom nekretninom ne može raspolagati u potpunosti“, piše u saopštenju.
Iz Udruženja kažu da je veliko pitanje da li su sve ove kontradiktornosti slučajne ili je namerno ostavljeno prostora za široko tumačenja odredaba zakona u koje koriste mešetarima i koje dodatno izvlače novac od građana?
„A ovo je samo delić problema u čitavom mozaiku sa kojim se suočavamo kada je imovina u pitanju. Udruženje „Moja imovina – moje pravo“ će radi na mapiranju ovih problema kako bismo došli do zajedničkog rešenja i pravne sigurnosti kakvu zaslužujemo“, zaključuju u saopštenju.
BONUS VIDEO Ljubiša Banovački: Ima li nešto sporno u novom nacrtu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada?
