0
Osam đaka i radnik obezbeđenja poginuli su juče u pucnjavi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu. Učenik je pucao na đake, nastavnicu i obezbeđenje. U pucnjavi je ranjeno šestoro dece i jedan nastavnik. Nastavnici u nekim školama dobili su danas Priručnik psihološke krizne intervencije u školama, javljaju čitaoci N1.
Priručnik psihološke krizne intervencije u vaspitno obrazovanim ustanovama danas se našao pred nastavnicima nekih škola, javljaju čitaoci N1.
Priručnik se bavi pojašnjenima šta spada u krizne situacije u školama, kako se definišu i naposletku uputstvo kako organizovati život i rad u školama nakon takvog događaja.
„Krizne situacije i događaji su, nažalost, sastavni deo života svake zajednice. Zahtevale su da pomažemo deci da se suoče sa gubicima, da odgovore na zahteve i da prebrode teške događaje, a u isto vreme smo osećali da i nama samima treba podrška i pomoć“, navodi se u Priručniku.
U Priručniku se objašnjava da se, najčešće iznenada, u zajednicama ili institucijama u kojima radi veći broj ljudi dešavaju neki nagli i neočekivani događaji. Ti događaji mogu da budu prirodne nepogode kao što su zemljotresi, poplave, požari, ali i oni koje proizvodi sam čovek.
Međutim, primer da učenik puca na svoje školske drugare nije jedan od navedenih u ovom Priručniku.
„Takvi događaji, u zavisnosti od njihovog intenziteta i uticaja na svakodnevno funkcionisanje, različito se nazivaju: stres i stresni događaji, trauma i traumatski događaji i kriza i krizni događaji“, ističe se u ovom vodiču.
Suština psihološke krizne intervencije je u pružanju podrške i pomoći, da se smanji osećanje bespomoćnosti i pomogne osobama. Takve intervencije sa smatraju preventivnim postupkom jer se njima sprečava pojava težih i dugotrajnijih posledica po mentalno zdravlje, navodi se u Priručniku.
„Krizni događaji, ukoliko su intenzivni i van očekivanih i uobičajenih dešavanja, utiču ne samo na određenu instituciju već i na celokupnu zajednicu“, ističe se u Priručniku.
Izdvajamo neke od smernica iz Priručnika kako pomoći osnovcima
Pokažite svoja osećanja. Time će vaši učenici dobiti „dozvolu“ da iskažu sopstvena osećanja
Razgovarajte sa njima o tome šta se dogodilo
Podstičite ih da napišu ili nacrtaju ono što ih muči. Ako ne žele, ne moraju da vam pokažu svoj sastav ili crtež
Uvažite njihova opravdanja (da nisu spremni da odgovaraju, da nisu dovoljno skoncentrisani) posebno u prvim nedeljama posle teških događaja
Pustite ih da u razredu sede kako žele, nikako ih nemojte razmeštati u tom periodu
Neka u vama vide osobu koja će ih zaštiti i pružiti im sigurnost
Nemojte ispitivati i ocenjivati neposredno nakon kriznog događaja, svakako ne u prvim nedeljama posle događaja
Ono što učenicima neće pomoći, su izbegavanje razgovora o događaju, prećutkivanje bitnih i primerenih informacija, ponašanje kao da se ništa nije dogodilo, požurivanje oporavka verbalno ili postupcima, potiskivanje osećanja i reakcija, pojašnjava se u Priručniku.
