"Ne pomeram se od laptopa, stalno stižu uputstva i neke nove informacije. Ceo protekli vikend nam je bio veoma naporan i radan", tako nam svoje iskustvo o nastavi u vreme epidemije koronavirusa opisuje jedna novosadska nastavnica srpskog jezika.
Ne žali se, ne kuka, samo traži razumevanje i uverava da prosvetni radnici i u ovom trenutku daju sve od sebe.
„U vreme kada smo svi ostali zatečeni iznenadnom situacijom, nije nimalo lako obavljati bilo koji posao. Što se tiče prosvete i rada učitelja i nastavnika, velika pohvala Ministarstvu prosvete, učiteljima i nastavnicima za veoma brzu organizaciju časova na televiziji. Divim se kolegama koje su stale pred praznu učionicu i pred kamerama održavaju časove“, priča naša sagovornica, koja je želela da ostane anonimna.
Ova nastavnica srpski predaje u osnovnoj školi u jednom naselju blizu Novog Sada. Kaže da problem predstavlja i to što svi učenici nemaju jednake mogućnosti za onlajn nastavu.
„Ova situacija nam je donela i neke probleme koje pokušavamo da rešimo, a u vezi je sa digitalnom opremljenošću učenika, nastavnika, roditelja.
Jedan broj dece nema internet kod kuće, a neki nemaju kompjuter i smišljamo razne načine kako ta deca ne bi ostala uskraćena. Do sada se veliki deo prosvetnih radnika opredelio za neki od načina na koji komunicira sa decom i roditeljima: Vajber, Gugl učionica, Mudl ili neka druga platforma za učenje”, objašnjva ova revnosna nastavnica.
Problem, prema njenim rečima, predstavlja i administracija koja bi sada trebalo da bude svedena na minimum i da ne izaziva dodatan pritisak.
„Trebalo bi da dobijamo jasna i nedvosmislena uputstva od strane Ministarstva, da ne bude različitih tumačenja jednog dopisa. Treba da postoji neki vid kontrole rada nastavnika, ali se to neće postići popunjavanjem tabela i obimnom administracijom unedogled“, poručuje ova „srpskinja“ koja je i razredna sedmacima.
Nastava na daljinu nije nimalo laka. Ni za nas ni za učenike, svesna je sagovornica Nova.rs.
„Sve ovo oduzima dosta vremena i zato bi se trebalo fokusirati na suštinu, a ne na formu i broj časova. Pratimo redovno napredovanje učenika. To se naziva formativno ocenjivanje, što znači da redovno pratimo postignuća učenika i dajemo im preporuke za dalje napredovanje. Sumativno ocenjivanje, koje podrazumeva vrednovanje rada učenika brojčanom ocenom, za sada je stopirano“, ukazuje nastavnica srpskog.
Ipak, uverena je i da iz ove situacije svi možemo da donesemo poneki zaključak, pa možda izađemo i malo pametniji.
„Verujem da će taj zaključak biti da se obrazovanje u Srbiji u budućnosti mora razvijati i u pravcu digitalizacije nastave. Neophodna nam je svima jedna zajednička platforma za učenje, ne samo za ovakve nevolje, već i kao deo redovne nastave“, poručuje naša sagovornica.
Na prepreke u radu sa decom ukazuje i nastavnica engleskog iz jedne beogradske osnovne škole.
„Nastavnici su zaista dali maksimum od sebe, radeći i danju i noću da dece ne bila na gubitku”, ističe ova nastavnica i dodaje da je učenje jezika specifična materija, pa nastava na daljinu predstvalja poseban izazov.
„Poenta jezika je u živoj komunikaciji, što je trenutno nemoguće, osim u pisanoj formi. Mogu da im ispišem reči, ali mnogi od njih neće znati kako da ih izgovore i pročitaju. Problem su i velike i teške gramatičke oblasti koje nas čekaju. To je veliki posao za nastavnike, a sa druge strane je pitanje koliko će učenici uspeti da razumeju samo pisani materijal, ma koliko on pažljivo bio odrađen“, zabrinuta je naša sagovornica.
Dodaje i da je većina đaka revnosna u učenju i obavljanju zadataka, ali da ima i onih koji nemaju tehničkih mogućnosti što im znatno otežava rad.
„Ovo je prvi put da su neki od đaka izjavili da im nedostajemo”, u svakom zlu ima i nečeg dobrog, ocenjuje nastavnica.