Podeli
Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Koliko puta ste od svojih prijatelja i poznanika čuli da više ne mogu da podnesu pritisak na poslu i da im "dođe da sve ostave i počnu da gaje ovce". Ova slikovita predstava nezadovoljstva, uglavnom se završava samo na rečima, a retko ko zaista i misli da napusti sve, a kamoli da rečeno sprovede u delo. Međutim, to je uradio Dragan Simić (50) iz Batočine, koji je inače bio "sam svoj gazda", ali kaže da više nije mogao da radi sa ljudima. On je pre šest godina stavio katanac na svoju automehaničarsku radnju i auto otpad i počeo da gaji ovce, iako ranije nikada nije imamo dodira sa stočarstvom.

“Napravio sam rez, jer dalje više nisam mogao da radim sa ljudima. Pobegao sam u prirodu, a mir sam pronašao u druženju sa ovcama” počinje svoju priču za Nova.rs stočar iz Batočine.

Dragan je kao samostalni preduzetnik imao svoj automehaničarski servis i plac za prodaju polovnih delova za automobile, ali je takav posao, kako kaže, zahtevao svakodnevne kontakte i komunikaciju sa “raznim mušterijama”. Sveopšte nezadovoljstvo među ljudima, rezultiralo je čestim stresovima na poslu, a kada je njegovo strpljenje, kako kaže, došlo do granica izdržljivosti, odlučio je da ostavi sve i mir pronađe u prirodi.

Prvobitna ideja bila mu je da se bavi voćarstvom, ali je i tu, priznaje, morao da sarađuje sa ljudima, a finansijska stabilnost, objašnjava, bila je uslovljena cenama koje su diktirali otkupljivači voća. Konačna odluka na kraju, pala je na uzgoj ovaca, zbog koje se, priznaje, nije pokajao.

“Gajeći ovce konačno imam svoj mir, a vremenom vam ove životinje uđu pod kožu i posao postane čista ljubav” kaže Dragan.

Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Potrebna velika ulaganja

Ovaj automehaničar koji se opredelio za uzgoj ovaca, ističe da su za početna ulaganja potrebna velika sredstva, ali pre svega dosta strpljenja i rada. Procenjuje da je za kupovinu osnovnog stada potrebno oko pet-šest hiljada evra, a troškovi se dodatno uvećajavju s obzirom na to, da li poljoprivrednik ima svoju mehanizaciju i zemlju za obezbeđivanje sena.

Dragan je svoj novi biznis započeo sa 32 grla virtemberg ovaca i 10 hektara zemlje, a danas u stadu ima 160 ovaca i obrađuje još dodatnih 10 hektara koje zakupljuje. Posao, kaže, donosi zaradu, ali ne i potpunu finasijsku stabilnost za četvoročlanu porodicu.

“Kada podvučem crtu i oduzmem sve troškove, na mesečnom nivou mi od stada koje trenutno imam, ostane zarada u visini prosečne plate” iskren je Dragan. On pojašnjava da se svi članovi njegovog domaćinstva bave svojim profesijama, dodajući da je prihod od stočarstva samo deo porodičnog budžeta, ali da je zapravo njegova dobit, kako kaže, mnogo veća, jer je gajeći ovce stekao mir, koji nema cenu.

“Moja porodica se bavi drugim poslovima, a ja kao gorštak sam brinem o stadu. Posla ima dosta, ali sve opet zavisi kako se ko organizuje. Ja sam uspeo, tokom ovih godina, da razvijem svoje sisteme i sada mogu da nahranim 160 ovaca za 10 minuta. Ishrana je ovde najmanje zahtevna, mnogo više posla je potrebno za pripremu hrane tokom leta, zašta je neophodna mehanizacija i dosta zemlje. Meni to nije teško i slobodno mogu da kažem da uživam u ovom poslu”, podvlači Dragan.

Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Za šest godina koliko se bavi stočarstvom, Dragan je savladao sve detalje oko vođenja poljoprivrednog gazdinstva, koje kako priznaje, nije nimalo jednostavno. Kao registrovani poljoprivrednik, on koristi državne subvencije, redovno prati konkurse Ministarstva poljoprivrede i tržišnu vrednost umatičenih ovaca. U njegovom stadu svako grlo je registrovano, ali ističe da su procedure za vođenje matičnih knjiga “komplikovane” i da “takva papirologija odbija ljude od stočarstva”. U šali dodaje da “čovek treba da bude magistar” da bi gajio obične ovce.

“Država daje subvencije, ali ovakav način podsticaja prema mom iskustvu nije za ‘običnog seljaka’. Procedura za matičenje ovaca može da traje godinama. Svakom grlu se dodeljuju određeni brojevi, tu su HB brojevi, pa RB brojevi, mora o svemu da se vodi računa. Meni lično to ne smeta jer sam ušao u materiju, ali vidim da to ljude odbija. Ozbiljno bavljenje stočarstvom je kao da imate firmu za koju morate da vodite knjige i to u startu odbija srpskog seljaka”, primećuje Dragan, dodajući da bi stočni fond u Srbiji bio mnogo veći da su procedure jednostavnije.

Država kasni sa konkursima i isplatom subvencija

Dragan Simić iskreno kaže da je najveća zarada u stočarstvu od prodaje priplodnih ženskih grla i državnih subvencija koje su 7.000 dinara po svakom umatičenom grlu. Međutim, dodaje da Ministarstvo poljoprivrede još uvek nije isplatilo subvencije za 2019. godinu, kao ni za 2020. koja je na izmaku. On napominje i da opstanak stočara otežava činjenica da se kasni sa realizacijom poljoprivrednih konkursa, što uzgajivače ovaca “vodi u gubitak”.

Na svom primeru pojašnjava da su zbog kašnjenja konkursa, koji je još prošle godine raspisan za mlade poljoprivrednike, grla iz njegovog stada prerasla navedene uslove, te da sada ne može da ih proda.

“Jedna mlada žena je konkurisala za podsticajna sredstva i aplicirala kod mene za 70 ovaca starosti od šest do 18 meseci. Svu dokumentaciju smo završili, ali je konkurs odložen za april ove godine. Međutim, posle toga je došla korona, pa su ga odložili za septembar, a kasnije se čekalo formiranje Vlade i evo, još uvek čekamo realizaciju. U medjuvremenu je više od polovine grla prestarilo uslove i sada ne mogu da uđu u taj program”, navodi Dragan samo neke od otežavajućih okolnosti.

Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Dragan je kaže, svestan društveno političkih okolnosti u kojima kao registrovani poljoprivrednik razvija svoj biznis, ističući da za ostvarivanje profita mora da prati svu zakonsku regulativu u Srbiji. Međutim, i pored svih poteškoća navodi da se nije pokajao kada je ostavio mehaničarski alat i počeo da gaji ovce. Sada je, kaže, “gospodar svog vremena”, a radeći sa životinjama otkrio je “novu ljubav prema poslu” i istinski osetio šta žnači kada neko uživa u onome što radi.

Komentari

Vaš komentar