"U Srbiji je od početka godine ubijeno 10 žena, a poslednji primer je iz Erdevika od pre nekoliko dana", kaže direktorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević za Nova.rs. Povodom nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, ona napominje da je od same statistike i brojeva, važnija prevencija nasilja, a u tome, smatra ona, oskudevamo.
„Pitanje je da li se mi uopšte borimo protiv nasilja nad ženama ili samo iznosimo podatke. Nekako imam utisak da je ovo drugo u pitanju, a da neke posebne akcije, makar ja, nisam primetila da se dešavaju. Mi faktički delujemo i reagujemo post festum, tek kada se nešto dogodi, tek kada je neka žena ugrožena ili kada se nešto prijavi. Pre toga, preventivno, mi ne radimo ništa i to su činjenice. Sa jedne strane, to bi u suštini bila poruka da se ovaj problem stvarno ozbiljnije shvati, jer to što mi pričamo o tome koliko je bilo intervencija i žrtava, to je bitno, ali ne rešava problem“, upozorava Stanojević.
Nadležnima poručuje da je neophodno je da se preventivno radi i da se konačno naprave programi koji će problem nasilja prema ženama konačno dovesti u red.
„Broj od deset ubijenih žena od početka godine ukazuje na manji broj od uobičajenog, ali to ne znači ništa, s obzirom na to da smo imali vanredno stanje. Pitanje je da li je to realno porediti ili nije, to poređenje sada nije nešto što je mnogo važno“, ukazuje Stanojević.
Predstavnici Autonomnog ženskog centra ukazuju na to da, kada je reč o nasilju nad ženama, ne postoji javno dostupna statistika i evidencija koje vode nadležne državne institucije. Podaci se, uglavnom, prikupljaju putem medija, pa je moguće da nisu svi slučajevi dospeli u javnost i da podaci nisu potpuni.
„Posebno je problem izražen u vreme vanrednog stanja kada je kretanje bilo ograničeno, a dolazak do informacija otežan. Svake godine u Srbiji u proseku najmanje između 30 i 40 žena bude ubijeno od strane partnera ili člana porodice. Ta statistika je već godinama nepromenjena, bez obzira na zakone, mere strategije kampanje koje su u Srbiji sprovedene“, kaže aktivistkinja Autonomnog ženskog centra Vedrana Lacmanović i dodaje da u proseku svaka treća žena prijavi nasilje.
„Pitanje je zašto institucije nisu u mogućnosti da procene koje žene su u riziku da budu ubijene, da li zaista nema nikakvih indikatora da su ove žene u riziku, ili niko na to nije reagovao?“, ističe Lacmanović.
Ona ukazuje i na različite ocene koje su u vreme vanrednog stanja stizale iz institucija i nevladinog sektora.
„Na samom početku vanrednog stanja ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo da je broj prijava za nasilje u porodici smanjen. Sa druge strane, broj žena koji je pozvao Autonomni ženski centar je utrostručen. To pokazuju i podaci iz drugih zemalja, na primer Francuske i Britanije gde je nasilje u porodici tokom vanrednog stanja poraslo za oko 30 odsto“, navodi naša sagovornica.
Ističe i posebne opasnosti koje su vrebale za vreme vanrednog stanja.
„Koliko su pojedine okolnosti bile opasne govori i činjenica da su pojedine žrtve bile primorane da i po 72 sata borave u istom prostoru sa nasilnicima. Naročito zabrinjava činjenica da žena koja je tokom policijskog časa pokušala da prijavi nasilje bila je kažnjena. To govori o nebrizi države i propustima da se ženama pruži adekvatna zaštita i podrška, a naročito tokom vanrednog stanja kada je rizik rastao zbog konstantne izloženosti nasilnicima“, navodi Lacmanović.
Kao glavni nedostatak u zaštiti žena koje su žrtve nasilja ona vidi propuste u proceni bezbednosnih rizika po žene, kao i loše vođenje procedura za praćenje nasilnika.
Poručuje da na svaku prijavu treba da se reaguje sistemski, detaljno i sveobuhvatno.
„Srbija ima relativno dobru regulativu koja se tiče zaštite od nasilja u porodici, međutim, problem je u samoj primeni. Imali smo slučajeve da neko, ko je bio već osuđivan, ponovio isto krivično delo, a pritom je iz zatvora pušten tri i po godine ranije.
Povodom 18. maja – nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Zaštitnik građana Zoran Pašalić upozorio je na povećan rizik od nasilja nad ženama u kriznim situacijama i apelovao da se unaprede i razvijaju mehanizmi pružanja pomoći žrtvama.
“U situacijama krize sa najviše izazova susreću se žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, koje su i pre pandemije bile u osetljivom položaju”, navodi se u saopšenju Zaštitnika.
Ukazuje se da posledice pandemije – strah, neizvesnost, siromaštvo i ekonomska nesigurnost, povećavaju rizik od intenziviranja nasilja u porodici, koje može dovesti i do tragičnih ishoda.
Zaštitnik građana smatra da bi veliki korak ka unapređenju zaštite žena od porodičnog nasilja predstavljalo usvajanje Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici i partnerskim odnosima, i pratećeg Akcionog plana.
Dodaje da je neophodno uskladiti Krivični zakonik s Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, a posebno je potrebno dosledno, sveobuhvatno i blagovremeno primenjivati Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
“Smanjenju nasilja nad ženama najviše doprinosi podizanje svesti o apsolutnoj nedozvoljenosti i kažnjivosti rodno zasnovanog nasilja, u čemu izuzetno značajnu ulogu imaju mediji”, izjavio je Pašalić.
Vlada Republike Srbije je 2017. godine proglasila 18. maj za Dan sećanja na žene žrtve nasilja, a datum je odabran u znak sećanja na 16, 17. i 18. maj 2015. godine, kada je čak sedam žena u Srbiji ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare