Životni vek u Boru kraći je za 10 godina od proseka, a građani i građanke suočavaju se sa problemom zagađenja životne sredine već godinama - otkad je rudarenja u ovom gradu. Udišu vazduh koji je izrazito lošeg kvaliteta usled prekoračenja graničnih vrednosti sumpor dioksida. Vodosnabdevanje je ugroženo povećanom proizvodnjom bakra koja preti da isuši Borsko jezero, a poljoprivredno zemljište apsorbuje teške metale odlaganjem rudarskog otpada.
Da li su građani Bora osuđeni na ugrožavanje kolektivnog zdravlja zarad pojedinačne ekonomske dobiti? Principi održivog razvoja nam govore da nisu! Beogradska otvorena škola (BOŠ) zajedno sa lokalnim partnerom Društvom mladih istraživača Bor, posetila je građane/ke Bora sa kojima je razgovarala o izazovima života u Boru i snimila dve video reportaže.
Prva govori o narušavanju životne sredine i možete je pogledati ovde. Zagađen vazduh može postati prošlost instalacijom modernih sistema za filtriranje neželjenih čestica, a vodene površine je moguće očuvati prečišćavanjem komunalnih i industrijskih voda.
Sa druge strane, održivi turizam pruža novu šansu za bolji život stanovnicima Bora. Posetioci koji odluče da provedu odmor u ovom gradu bi na samo pola sata vožnje bili udaljeni od strmih staza Crnog Vrha. Po preporučenoj turi, u povratku sa skijališta okupali bi se u lekovitim vodama Brestovačke Banje, a posle zasluženog opuštanja oprobali i sreću kako bi ugledali neuhvatljivog risa Lazarevog kanjona. Više o potencijalima grada Bora možete saznati u drugom delu reportaže Održiva budućnost Bora ovde.
Budućnost u kojoj Bor nije ekološka crna tačka, već zeleni dragulj istočne Srbije, zavisi i od građana i građanki ovog grada. Preokret u načinu na koji se odnosimo prema životnoj sredini mora poteći od donosioca odluka i velikih kompanija, čije delovanje utiče na sve aspekte života jedne zajednice. Međutim, doprinos ovom procesu mogu dati i građani i građanke.
Reportaža je izrađena u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ koju podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, a sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). Partneri na projektu su Beogradska otvorena škola, Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Centar za visoke ekonomske studije, Fondacija Ana i Vlade Divac, Fondacija centar za demokratiju, Timočki omladinski centar i Smart Kolektiv.
Najveći problem u vezi za zaštitom životne sredine u Boru:
Zagađenje vazduha (zagađenje vazduha sumpor-dioksidom – SO2, kao i prašinom koja sadrži arsen i teške metale. Arsen konstantno prelazi dozvoljene granice u celoj borskoj anglomeraciji, a na pojedinim mernim mestima, nikl, kadmijum i olovo takođe prekoračuju dozvoljene granične vrednosti);
Zagađenje voda (Borska reka je otvoreni kanal komunalno industrijskih i otpadnih voda koje se ispuštaju bez prečišćavanja. Takođe, realizuje se projekat pravljenja tunela, kako bi Kriveljsku reku prevela u Borsku reku bez procene uticaja na životnu sredinu koja bi trebalo da bude na uvidu javnosti);
Vodosnabdevanje (klimatske promene i sušni period dovode do smanjenja površinskih voda sa jedne strane, dok sa druge strane povećanje rudarske proizvodnje iziskuje veću potrošnju vode);
Ogromne količine rudarskog otpada (po poslednjim istraživanjima, procenjuje se da se rudarski otpad u Boru nalazi u tolikim količinama da korespondira računici: 12.000
tona rudarskog otpada po glavi stanovnika);
Rudarskim otpadom prekriveno oko 2.000 hektara plodnog poljoprivrednog zemljišta duž Borske reke i Velikog Timoka.
Implementacija Agende 2030 u Srbiji – problemi:
Nacionalni nivo: Zakon o planskom sistemu Republike Srbije propisao je usvajanje nacionalnog Plana razvoja kao hijerarhijski najvišeg, dugoročnog dokumenta razvojnog planiranja. Ovaj dokument treba da sadrži prioritetne ciljeve razvoja Srbije i njenih regiona i smernice za njihovo ostvarenje za period od najmanje deset godina. Na ovaj način bi se prioritizovali ciljevi održivog razvoja iz Agende 2030 koji su najznačajniji za Srbiju u ovom trenutku i omogućila bi se njihova operacionalizacija kroz hijerarhijski niža dokumenta. Iako je Predlog plana razvoja Vlada trebalo da podnese Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje najkasnije do 1. januara 2020. godine, to još uvek nije dogodilo.
Lokalni nivo: Na lokalnom nivou (u gradovima i opštinama širom Srbije) se uveliko donose lokalni planovi razvoja koji bi trebalo da budu usklađeni sa nacionalnim Planom
razvoja, koji još uvek ne postoji. Ovo svakako nije dobra praksa jer se proces planiranja razvoja u Srbiji sprovodi obrnuto od onoga kako je propisano Zakonom o planskom sistemu. Pored toga, biće potrebno revidiranje lokalnih planova razvoja kada bude donet krovni, nacionalni Plan razvoja, što predstavlja dodatno i nepotrebno trošenje resursa (i ljudskih i finansijskih) jedinica lokalih samouprava širom Srbije.
***
Bonus video: Đaković: Radnici „Fijata“ ne snose krivicu, imaju pravo da se bore
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar