Dve trećine građana Srbije koji zemlju napuštaju zbog posla odlazi u Evropsku uniju, od čega čak 40 odsto u Nemačku. Gotovo 60 odsto onih koji su ovu zemlju odabrali za radnu destinaciju učestvuje u kružnim migracijama, tj. radi na relaciji dijaspora-matična zemlja, čime doprinosi matici svojim znanjem, ali i finansijski, saopštio je GIZ.
„Najnoviji trendovi pokazuju da najvažnije radne destinacije za srpske državljane postaju Slovenija, Slovačka, Hrvatska, Mađarska, Malta i Češka, koje iz godine u godinu beleže sve veći broj srpskih migranata u odnosu na tradicionalne destincije poput Francuske, Nemačke i Švajcarske“, rekla je predavačica Ketrin Džejms, odgovarajući na pitanja novinara tokom treninga „Cirkularne migracije, povratak i reintegracija“ održanog u sredu i četvrtak.
Većina migracija u ove zemlje po prirodi je, kako tvrdi Džejms, privremena ili kružna, sa ograničenim potencijalnom za trajnu migraciju.
Savetnik u kabinetu ministarke za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja Darije Kisić Tepavčević, Igor Perić, istakao je da je cilj ove i buduće Vlade Srbije da podstakne cirkularne i povratne migracije stanovništva.
„Svedoci smo da nisu samo visokoobrazovani kadrovi oni koji odlaze. Poslednjih nekoliko godina izražen je odlazak zanatlija zbog čega se Srbija suočava sa manjkom radne snage u tim oblastima“, naveo je Perić.
U Evropskoj uniji jedan od najučestalijih primera cirkularnih migracija su državljani trećih zemalja, koji rade u EU, a koji žele da započnu posao u zemlji porekla. Reč je o visokostručnim profesionalcima koji žele da se vrate i doprinesu svojoj zemlji ili podele svoje poslovne aktivnosti u dve zemlje.
„Kada su u pitanju državljani Srbije, uglavnom je reč o profesorima, lekarima i drugim stručnjacima koji žive u zemljama Evropske unije a koji su voljni da podrže Srbiju tako što obavljaju deo svojih profesionalnih aktivnosti u njoj“, istakla je dr Nasim Madžidi, naučna saradnica u Afričkom centru za migracije i društvo Univerziteta Vitvatersrand u Johanesburgu.
Druga dimenzija je sezonsko zapošljavanje koje služi za popunjavanje nekih nedostataka na tržištu rada – reč je o onima koji odu privremeno u EU bez namere da se tamo nastane stalno.
„Postoje i oni koji odlaze na stručnu obuku zbog nedostupnosti odgovarajućeg visokog ili možda tehničkog obrazovanja u zemlji porekla”, rekla je Medžidi i dodala da od cirkularnih migracija postoje brojne koristi u vidu doznaka, povratka sa stečenim veštinama i smanjenja odliva mozgova koje je ključ srpske strategije.
****
BONUS VIDEO – Koliko digitalna pismenost može da podstakne samozapošljavanje žena u ruralnim sredinama?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar