6
Cela Srbija još uvek pamti (a kako da zaboravi!) dvogodišnju Petru iz Vršca koju je otac udavio u svom stanu. Zaštitnik građana je utvrdio propuste u radu nadležnih organa, pre svih Centra za socijalni rad Vršac jer devojčicu nisu tretirali kao žrtvu nasilja u porodici. Ovo je samo jedan u nizu od primera zbog kojih su Centri za socijalni rad veoma često na tapetu kao služba koja ne obavlja dobro svoj posao i koja je kriva za brojne porodične tragedije. Socijalna radnica iz jednog beogradskog centra za Nova.rs ukazuje da je glavni problem centara obim posla odnosno preopterećenost zahtevima kojih na dnevnom nivou bude i do 1.500 po zaposlenom, dok socijalnih radnika za rad gotovo da nema.
Centri za socijalni rad imaju važnu ulogu u sistemu socijalne zaštite. Međutim, oni su danas, kako tvrde, sve više zatrpani predmetima, dok je zaposlenih sve manje. To i pokazuju podaci Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti – trenutno u sistemu socijalne zaštite nedostaje oko 1.700 ljudi, a samo u Centrima za socijalni rad oko 600 stručnih radnika – socijalnih radnika, psihologa, pedagoga, specijalnih pedagoga, pravnika.
Postoje i centri, verovali il ine, u kojima nema socijalnih radnika – Nova.rs je 2020. godine pisala o Centru za socijalni rad u Sokobanji koji je godinu dana radio bez socijalnih radnika. Dakle, i to je bilo moguće.
Posle tri godine, pozvali smo pomenuti Centar kako bismo saznali da li se situacija promenila, a glas sa druge strane žice rekao je da „ne može trenutno da nam da tu informaciju“.
Specijalista za socijalna prava Dragan Vulević smatra da je veliki problem što ljudi iz socijalne zaštite beže u zdravstvo i obrazovanje.
„U obrazovanju ima 2.735 psihologa, pedagoga, socijalnih radnika, pravnika i specijalnih pedagoga. Kada bi se te snage udružile to je velika moć, koja bi se stekla. Postavlja se pitanje zašto ljudi beže iz socijalne zaštite, beže u zdravstvo i obrazovanje. Da li je tamo teže ili malo lakše?“, pita se Vulević.
Dodatni problem je i što su resursi za rad kojima raspolažu socijalni radnici vrlo ograničeni, te često nemaju službeni auto, gorivo, kancelarijski materijal. U manjim sredinama, situacija je još alarmantnija jer da bi obišli ugroženu porodicu i uverili se o stanju na terenu, često moraju da pešače kilometrima.
Pročitajte još:
Predsednica Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti Mirjana Veljović ističe da je u poslednjih nekoliko godina sistem socijalne zaštite napustilo dosta ljudi – jedni zbog ostvarivanja uslova za penziju, a drugi zbog loših uslova rada i sve većeg pritiska.
Veliki problem predstavljaju i zarade u sistemu socijalne zaštite. Tokom korone plate zdravstvenih radnika u sistemu socijalne zaštite su „odskočile“, tako da je napravljen veliki jaz između njih i socijalnih radnika.
Socijalna radnica koja radi u jednom beogradskom Centru za socijalni rad (ime i prezime poznato redakciji) kaže za Nova.rs da je glavni problem u obimu posla odnosno količini zahteva stranaka kojih na dnevnom nivou bude i do 1.500.
„U drugim zemljama centri su rasterećeniji, odnosno imaju do 150 predmeta godišnje. U našim većim oštinskim centrima kao što su Novi Beograd, Zemun, Palilula, Zvezdara, Vožovac, po jednom stručnom radniku bude između 1.200 i 1.500 zahteva dnevno. Ja sam, recimo, prošlu godinu završila sa 450 predmeta“, priča naša sagovornica.
Foto: Shutterstock
Ukazuje na činjinicu da u Srbiji postoje Centri za socijalni rad u kojima nema socijalnih radnika, a takvih je, kako smatra, najviše u Vojvodini i na jugu zemlje.
„To su manji centri u ruralnim područjima koji obuhvataju više mesnih područja kao što su sela. Na jugu Srbije nema stručnog kadra, nema pedagoga koji treba da radi u službi za odrasle, nema ljudi koji bi hteli da rade u tom područjima, niti se država trudi oko toga. Nisam sigurna, ali čini mi se da u jednoj opštini u Centru za socijalni rad ima tri radnika, od toga je direktorka istovremeno i vozač i računovođa i socijalni radnik. Sramota“, zaključuje naša sagovornica.
BONUS VIDEO: Očaj jedne Jelene i njena bitka sa Centrom za socijalni rad
