0
Najosetljiviji pacijenti u Srbiji, koji se u okviru porodične terapije leče od alkoholizma, kockanja, psihoaktivnih supstanci, sedativa, ostali su bez svoje bolnice, jer Grad Beograd nije odobrio rekonsturkciju zgrade u kojoj je bila Dnevna bolnica "Prim. dr Branko Gačić" u Paunovoj ulici u kojoj lekari, jedinstvenim terapijskim programom, spašavaju živote već 40 godina. “U velikom smo problemu. Zabranjeno nam je da uđemo u zgradu”, sa tugom u glasu za Nova.rs kaže psihijatar prim. dr Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti pri Institutu za mentalno zdravlje. Sve ovo mesecim znaju i gradonačelnik Aleksandar Šapić i Ministarstvo zdravlja. I niko ništa ne preduzima.
Reč je o bolnici koja prima pacijente sa članovima porodice i leči kroz terapiju u zajednici. Zgrada bolnice, međutim, neuslovna je za rad. Građevinska inspekcija je zabranila korišćenje.
“To je tačno, ali nadležne u Gradu i Ministarstvu zdravlja upozoravamo na probleme već mesecima. Institut je bio spreman da ih sanira, ali za radove nismo dobili dozvolu od Grada. To je zgrada stare škole koja pripada Gradu Beogradu, a dobili smo je na korišćenje pre 40 godina, sa neograničenim rokom, uz obvezu da je održavamo. Kada smo došli u situaciju da moramo da je sredimo, Grad nam to ne dozvoljava i sada smo u velikom problemu. Morali smo da zatvorimo bolnicu od koje zavisi stotine ljudi, koji su veoma osetljivi”, naglašava prim. dr Mladenović.
Problemi sa zgradom pojavili su se pre nekoliko meseci, kada je obavešteno Ministarstvo zdravlja.
“Dobro su upoznati sa situacijom. Sa ministarkom Danicom Grujičić smo imali sastanak i dobili smo, na rečima, svu podršku. Niko se, međutim, nije potrudio da nam omogući dozvolu za sanaciju, već su se svi odjednom javili da nude druge lokacije. Ministarstvo i Grad ponudili su nekoliko, od kojih su nam dve odgovarale, ali niko nam nije rekao kad možemo da pređemo“, objašnjava naš sagovornik.
Dodaje da je reč o ustanovi koja se bavi vrlo specifičnim načinom lečenja i ambijent u kojem pacijenti i porodice provode vreme mora da odgovara terapijskom programu.
“ To znači da ne može da se obavlja u okviru bilo koje zdravstvene ustanove. Naša zgrada je u zelenilu, ne liči na bolnicu. Poenta je da se pacijenti osećaju prijatno, da nema stresa. Ovakve bolnice se tek poslednjih godina otvaraju u svetu, posebno u skandinavskim zemljama koje su uvidele benefit porodičnog lečenja, a mi nazadujemo i zatvaramo. Kada smo odabrali dve lokacije, rečeno nam je da trenutno ne postoji mogućnost preseljenja, jer su vlasnici odustali od ponude, a neki objekti su ‘pravno nerešeni’”, priča načelnik ove ustanove.
Dok je uprava bolnice čekala poziv za preseljenje ili dozvolu Grada za početak radova na sanaciji, stigao je građevinski inspektor i naredio da trajno “napuste objekat”.
Pročitajte još:
0
29
1
0
“Dobili smo ‘preko noći’ rešenje inspektora da moramo što pre da se iselimo. Naglasio nam je da zgrada nije više u funkciji. Na taj način zatvorili su najstariju dnevnu terapiju u zajednici, koja se sprovodi u našoj zemlji. Terapija u zajednici podrazumeva lečenje kompletne porodice i to je program koji daje najbolje moguće rezultate. Imamo dnevnu bolnicu za mlade, gde su pacijenti od 12 do 18 godina. Ta bolnica još funkcioniše, ali na mišiće. U bolnici, koja je iseljena, lečili smo pacijente od 18 godina i starije”.
I pored usmene podrške Ministarstva zdravlja i predloga Grada za druge lokacije, ova bolnica je ipak zatvorena.
“Posetio nas je nedavno gradski menadžer Miroslav Čučković. Obilazio je zgradu, posmatrao sa svih strana i u jednom trenutku izjavio da ‘Grad ima druge ideje sa tom lokacijom’. Ne znam o kakvim se to ‘idejama’ radi, ali poražavajuće je da se ovakva bolnica iseljava!”.
Lekari su prinuđeni da pacijente premeštaju u druge ustanove.
“To može biti vrlo rizično po obolele, jer su specifični. Dali smo sve od sebe da pacijenti ne trpe, oni će biti primljeni na dispanzerske kontrole, biće zbrinuti u Palmotićevoj, ali jedan modalitet lečenja, ovaj naš, koji je najuspešniji, se na ovaj način zatvara. Iskreno se nadam, da ovo nije konačno zatvaranje, jer ako jeste, biće, reći ću grubo, najgluplja odluka lokalnih vlasti i uopšte nadležnih, do sada”, naglašava prim. dr Mladenović.
Kroz ovu dnevnu bolnicu i njene programe, svake godine prođe između 100 i 150 pacijenata, a dispanzerski (ambulantno) oko 1.000 obolelih.
“U pitanju je kompleksna porodična terapija, u okviru koje se jedna porodica leči i po nekoliko meseci. Sada će, nažalost, veliki broj porodica biti uskraćen za ovu vrstu terapije. O našim pacijentima brine oko 15 zaposlenih”, kaže doktor Mladenović.
Pacijenti ove bolnice, koji su, kako navode u saopštenju koje je stiglo našoj redakciji, iznenada ostavljeni bez adekvatne medicinske pomoći, okupiće se sutra, 3. avgusta, u 18 sati, u dvorištu Dnevne bolnice u Ulici Paunova 2, na protestnom skupu. Oni pozivaju sve ljude koji smatraju da je zaštita prava na mentalno zdravlje važna za naše društvo, da im se pridruže.
Bolnici je, kako navode, onemogućen rad od strane Odeljenja za građevinsku inspekciju, a bez ponuđene alternative pacijentima, čime su prekršena prava lica sa mentalnim smetnjama, uskraćeno pravo na lečenje, kao i pravo na zdravstvenu zaštitu.
O problemu i mogućim rešenjima za zgradu Dnevne bolnice za bolesti zavisnosti “Prim. dr Branko Gačić” u Beogradu, na naša pitanja nisu odgovorili iz Ministarstva zdravlja, ni iz kabineta gradonačelnika Aleksandra Šapića, do objavljivanja ovog teksta.
Kako radi bolnica „Prim. Dr Branko Gačić“
Dnevna bolnica za bolesti zavisnosti od 2014. godine nosi ime prim.dr Branka Gačića, jedne od najvećih figura naše alkohologije i osnivača istoimene beogradske škole. Ova dnevna bolnica osnovana je 1978. godine, a 1982. premeštena je u Paunovu ulicu. U okviru ove ustanove funkcioniše dispanzer svakog radnog dana u prepodnevnim i popodnevnim satima. Primaju se zavisnici sa članovima porodice u kojoj se sprovodi program sistemske porodične terapije po individualnom planu za svakog pacijenta.
U svakom trenutku u njoj se leči 25 pacijenata sa porodicama, a terapija traje po nekoliko meseci.
U svim organizacionim jedinicama Klinike terapijski program se sprovodi u tri faze:
1. pripremno-orijentaciona faza, 3-7 dana,
2. intenzivna faza, 6-10 nedelja,
3. produžno-rehabilitaciona faza, 1-2 godine, u vanbolničkim uslovima kroz sledeće terapijske forme: porodične grupe za produženo lečenje bolesti zavisnosti i porodični klubovi za osobe sa problemom bolesti zavisnosti.
***
BONUS VIDEO: Podcast Život na srpskom – gošća Mirjana Martić Pantić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare