0
Milica Markagić jedna je od sedam devojčica rođenih u devetočlanoj porodici Markagić, u mestu Sevce nadomak Štrpca. Svojim trudom i znanjem došla je do diplome Medicinskog fakulteta, a zatim i do posla kao jedan od najboljih studenata koje je država Srbija nagradila stalnim zaposlenjem.
U razgovoru za Kosovo onlajn Milica kaže da je zahvalna i ponosna što je u ovim teškim vremenima država prepoznala najbolje studente, one koji su posvetili svoje slobodno vreme učenju i radu.
„Kao neko ko potiče iz višečlane porodice, nas je bilo sedam devojčica, od malena su nas roditelji učili da je jako bitno da se pomažemo, kako mi sestre međusobno, tako i drugim ljudima. Trudili su se da nas nauče pravim vrednostima. To me je i navelo da odaberem granu u kojoj bih mogla da budem humana. Zato sam i odabrala medicinu. Studirati medicinu nije ni malo lako. To je veliki izazov i obimno gradivo koje treba savladati, ali kada nešto volite onda ništa nije teško“, kaže skromno Milica za Kosovo onlajn.
Svoju karijeru Milica će nastaviti na Odeljenju anesteziologije u KBC „Kosovska Mitrovica“. Njena želja je ovim ispunjena, jer prema njenim rečima, oduvek je želela najpre da studira, a onda i da radi u mestu koje je blizu njenog rodnog kraja.
„Kasnije se sve nadovezalo jedno na drugo. Najpre sam dobila posao saradnika na Medicinskom fakultetu pa sam odlučila na kraju da ostanem ovde u Kosovskoj Mitrovici. Što se tiče same anesteziologije radeći na programu „Moja prva plata“ nekih šest meseci provela sam u kovid sistemu na Infektivnom odeljenju i tu sam se susretala sa bolesnicima koji su imali lakšu ili težu kliničku sliku. Tada sam uvidela koliko je posao anesteziologa specifičan i odgovoran i to me je privuklo, pa sam prilikom izbora specijalizacije odlučila da to bude anestezija“, ponosno ističe ona.
Što se tiče samog zaposlenja Milica kaže da joj ovo puno znači i da zna sa kakvim su se nedaćama ranije susretali ljudi koji su završavali Medicinski fakultet.
„Ranije, dok je na snazi bila zabrana zapošljavanja, veliki broj ljudi je bio prinuđen da posao traži daleko u inostranstvu. Sada je sve drugačije jer mi mladi možemo da tražimo zaposlenje u željenom gradu koji je najbliži našem rodnom mestu i da započnemo da radimo posao koji se nama sviđa“, ističe Milica.
Kada su u pitanju planovi za budućnost ona ne krije da ima velike ambicije jer u poslu na kom je angažovana želi da napreduje. O tome kako provodi slobodno vreme, Milica nakon osmeha i priznanja da ga gotovo i nema, vraća se na početak priče i pojašnjava nam koliko odricanja zahteva ozbiljan pristup medicini.
„Kada se odlučite da upišete medicinu to sa sobom nosi odgovornost, ali i odricanja. Dok su moji drugari lagodno mogli da izlaze ja sam ostajala kući u učila. Medicina zahteva dosta odricanja i tu su brojni sati provedeni nad knjigom, ali kada nešto volite to nije teško. Nadam se da ću svoj privatni život u budućnosti moći da uklopim sa obavezama kako na fakultetu tako i u zdravstvu“, zaključila je Milica.
Ova skromna 26-godišnja devojka nam je stidljivo rekla da se ponosi svojom porodicom i da je roditeljima beskrajno zahvalna za sve što su pružili njoj i njenim sestrama, a otkrila nam je da je pored nje na poslednjem prijemu mladih medicinara u stalni radni odnos posao dobila i njena rođena sestra.
Sve sestre su ili završile fakultet kao najbolje na svojim klasama ili su studije u toku, a svaka od njih sedam sve ispite su davale sa najvišim ocenama.
Bonus video: Zašto su studenti prestali da ćute
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
