0
Danas je treći dan kako studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu protestvuju zbog povećanja školarine sa 240.000 na skoro 300.000 dinara. Danas je treći dan kako akademci blokadom i buntom zbog enormno velikog poskupljenja studiranja pokušavaju da se izbore za nižu cenu i bolje uslove. Danas je, takođe, treći dan kako dve najbolje drugarice iz Vrnjačke banje pregovaraju sa svojim roditeljima o ostanku u ovom velikom gradu jer, život u Beogradu je poskupeo, fakultet je poskupeo, dakle, ovde više nema šta da traže. Tako misle njihovi roditelji.
Dve studentkinje Arhitektonskog fakulteta su i dve najbolje drugarice još od osnovne škole. Već u osmom razredu znale su šta će upisati, gde će živeti, kako će zajedno učiti, a sada razmišljaju samo o jednom – da li će ih roditelji vratiti nazad u Vrnjačku banju jer finansijski više ne mogu da ih podrže da studiraju. Mogli su, ali dok fakultet nije poskupeo.
Njih dve pričaju za Nova.rs o paklu koji danima proživljavaju i pritiscima roditelja da se vrate kući ‘dok još nije kasno’. Zamolile su da ostanu anonimne, kako bi ispoštovale svoj dogovor sa kolegama koje svi kao jedan stoje iza toga da se ne oglašavaju pod punim imenom i prezimenom.
I. R. nam kaže da je njena porodica skromna i poštena i da je boli što moraju da se zadužuju kod prijatelja. Pritom, ima i sestru bliznakinju koja studira medicinu i kojoj je takođe potrebna finansijska pomoć. Krivi državu, sistem, ali i sebe što nije otišla na vreme iz Srbije, a mogla je.
„Mogla sam da odem, ali nisam. Moj tata je vojni invalid, ali s vremena na vreme ide u moleraj. Mama radi u jednoj zanatskoj radionici, njena plata je sve, samo nije plata. Ali nasmejana je, vidim je kada radi. Neka je. Ja sam bila dobar đak, uvek sam štedela, nisam se rasipala. Nisam ni imala od čega. Žao mi je što ne može sve da bude pošteno. Nije fer što mi se otac pojede živ zbog mene. Nije fer što svaki razgovor započinjemo sa ‘sine, nemoj da se sekiraš, snaći ćemo se nekako’. Ništa nije fer u ovakvoj državi“, kaže nam ova studentkinja koja je na drugoj godini fakulteta.
Njena najbolja drugarica K. J. je u sličnoj situaciji – osim što ima samo majku. Otac joj je umro od posledica koronavirusa, majka joj je prodala šumu da bi je poslala na fakultet. Sada, nema više šta da proda.
„Teško je upisati arhitekturu. O budžetu nisam ni razmišljala, prosto mi je delovalo nemoguće. Mama mi je dala podršku, izgurale smo prvu godinu sa sve stanom, obavezama i materijalom koji nam je svakodnevno potreban za fakultet. Sve je to skupo, ali snalazile smo se. Sada više ne možemo. Bilo bi glupo da joj kažem ‘Mama, snađi se za još para’. Razmišljam da se zaposlim, verovatno ću to i morati da uradim. Ali plašim se jednog – plašim se da neću nastaviti da studiram. Ko može da radi i da studira u isto vreme? Oni koji kažu da mogu, lažu. Teško je. Mama savetuje da se vratim kući i da se prebacim na neki fakultet u Kragujevcu“, priča naša sagovornica.
Pročitajte još:
0
1
1
Situacija je, slažu se obe, teška za sve studente, a ne samo za njih. Mnogi, prema njihovim rečima, moraće da donesu ključnu odluku narednih dana – nastaviti studiranje uz obavljanje nekog honorarnog posla ili da se vrate svojim kućama.
„Život u Srbiji je postao nepodnošljiv. Zašto sve, apsolutno sve mora da ima ‘Ali’? Biti student u ovoj zemlji je teško. Umesto da se podrže studenti i da im se da podsticaj, država čini sve da nas ponizi. Tako ja mislim. Jednom sam odbijena za jedan važan projekat, pa je trebalo uplatiti određu svotu ako ipak želiš da učestvuješ. Tata je na kraju pozajmio pare od komšije. A umesto da nas država pogura i da bude ponosna što je toliko studenata sa beogradskog univerziteta na tom takmičenju, ona nas sputava. Ne vidim drugo rešenje osim da se vratim kući. Plaćamo stan 650 evra, komunalije, ostale troškove koje imamo oko fakulteta… Odakle više? Dosta je bilo“, poručuje ogorčena studentkinja.
Jedan broj fakulteta Univerziteta u Beogradu povećao je školarine, pa će školovanje za studente koji ga plaćaju iz svog džepa biti skuplje od pet do 50 odsto po godini, u zavisnosti od fakulteta.
Na najvećem broju visokoškolskih ustanova cena za dva semestra je od 100.000 do 130.000 dinara, najmanja je oko 60.000 na Rudarsko-geološkom i Fizičkom fakultetu, dok je najskuplja Arhitektura.
S druge strane, mnogi fakulteti nisu korigovali cene, iako imaju značajan trošak za vežbe studenata. Među njima je Medicinski fakultet, a dekan prof. dr Lazar Davidović kaže da su procenili da nije vreme za poskupljenje. Lane je školarina za medicinu bila 126.000 dinara.
I budući stomatolozi školovaće se po starim cenama. Dekan Stomatološkog fakulteta prof. dr Aleksa Marković kaže da je školarina 180.000 dinara i da nije menjana 15 godina.
BONUS VIDEO: Školarina veća za 60 hiljada: Studenti arhitekture blokirali fakultet
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare