4
Članovi Katedre za predškolsku pedagogiju Odeljenja za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu poslali su stručno mišljenje ministru prosvete Mladenu Šarčeviću u kome navode štetne efekte najavljenih preporuka za primenu preventivnih mera u predškolskim ustanovama.
Pismo su potpisali članovi Katedre prof. dr Dragana Pavlović Breneselović, prof. dr Živka Krnjaja i dr Lidija Miškeljin.
„Želimo da istaknemo da smo potpuno svesni da je zaštita zdravlja prioritet u situaciji pandemije COVID-19 i neophodnosti primene pojačanih mera prevencije od zaraze“, piše u pismu ministru prosvete, uz napomenu da se, sa stanovišta zaštite zdravlja, zdravstvenog sistema i medicinske struke, „ne može osporiti niti jedna od predloženih mera datih u Uputstvu za primenu preventivnih mera u predškolskim ustanovama vezano za COVID-19“.
„Međutim, ono što se ovim predlogom prenebregava jeste da dečji vrtić, odnosno predškolska ustanova, nipošto nije čuvalište dece, niti zdravstvena ustanova, koje se može organizovati samo po zdravstveno-higijenskim zahtevima, već da je prvenstveno vaspitno-obrazovna ustanova čija je primarna svrha i funkcija vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta“, piše u pismu.
Članovi Katedre za predškolsku pedagogiju upozoravaju da bi primena ovakvih mera značila „ugrožavanje dobrobiti deteta, što je i prema važećim zakonskim i podzakonskim aktima, primarni cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja“.
„Dete predškolskog uzrasta uči ono što živi kroz zajedničko aktivno učešće sa drugom decom i odraslima. To učenje podrazumeva intenzivan i bliski kontakt i odnos saradnje sa drugima, praktičnu manipulaciju, eksperimentisanje i istraživanje najrazličitijih sredstava i materijala, negovanje zajedništva kroz razmenu i zajednički doprinos sa decom različitih uzrasta, različitim odraslima i na različitim mestima“, navodi se u pismu.
„Svaka mera koja je usmerena na socijalno distanciranje, osiromašenje sredine za učenje otklonom svih materijala i sredstava koji se ne mogu više puta tokom dana sterilisati, izolaciju i nemešanje dece i vaspitača u vrtiću, ne samo da je teško izvodljiva već je i u dubokoj suprotnosti sa onim što čini kvalitetan vaspitno-obrazovni program i po svojim efektima kontra produktivna“, navodi se.
Ako dete uči ono što živi, čemu ćemo ga onda mi zapravo učiti – strahu od drugih, sputanosti, odbojnosti i zazoru prema okruženju, eksperimentisanju i istraživanju, nekreativnosti, zatvorenosti naspram radoznalosti, pitaju članovi katedre profesora ministra Šarčevića.
Oni navode i da je svođenje dečjeg vrtića na mesto zbrinjavanja i čuvalište za decu (gde su prioriteti način prijema, trijaže i slično, kao da se deca primaju u bolnicu a ne vrtić koji treba da bude mesto dobrodošlice i njihovog ispunjenog življenja), „u suprotnosti ne samo sa tradicijom razvoja sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja (PVO) kod nas, već i sa proklamovanom orijentacijom svih relevantnih nosilaca nacionalne i međunarodne obrazovne politike, ratifikovanim nacionalnim i međunarodnim dokumentima i savremenim teorijskim saznanjima i dostignućima prakse PVO“.
Takođe, oni upozoravaju da je reč o degradaciji profesije vaspitača i sestara-vaspitača, svođenjem njihove složene profesionalne uloge na samo jedan aspekt – negu i brigu o deci, a stavljanje u drugi plan njihove primarne profesionalne kompetentnosti – da razvijaju vaspitno-obrazovni program u skladu sa osobenostima ovog uzrasta i potencijalima koje ovaj uzrast ima za svako dalje učenje i lično i profesionalno funkcionisanje.
„Osim degradiranja profesije ove najavljene mere vode i diskriminaciji vaspitača i sestara-vaspitača stavljanjem u rizik rada u sa velikim brojem dece i nemogućnosti primene osnovnih mera zaštite (kakvo je na primer nošenje maski i rukavica koje bi bilo sasvim neprimereno kada su u pitanju deca)“, piše u pismu ministru prosvete.
Grupa navodi da uputstva ministarstva dovide u pitanje i druge važne funkcije sistema PVO kod nas, a to je podrška porodici u njenoj vaspitnoj funkciji.
„Zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja je svakako važna funkcija sistema PVO i potpuno su nam jasne potrebe zaposlenih roditelja, ali degradiranjem dečjeg vrtića na čuvalište dugoročno se šalje poruka roditeljima suprotna naučnim saznanjima o krucijalnoj važnosti vaspitanja i obrazovanja na ranim uzrastima za celokupni budući razvoj i učenje njihove dece.
Umesto da jačamo kod roditelja senzibilitet za važnost ovog životnog perioda, razumevanje potreba male dece, važnosti igre i istraživanja u ovom periodu kao i važnosti adekvatne podrške i učešća roditelja u učenju i razvoju njihove dece, otvaranjem predškolskih ustanova samo radi prioriteta zbrinjavanja dece pod neadekvatnim uslovima šalje se suprotna poruka“, piše u pismu.
„Simptomatično je da se u okviru našeg sistema obrazovanja ni na dalje ne predviđa organizacija nastave u školama, već samo rad produženog boravka pri školama i predškolskih ustanova, što ukazuje da se otvaranje obrazovnih institucija zasniva samo na jednom interesu – interesu da se zbrinu deca zaposlenih roditelja, a ne na vaspitno-obrazovnim potrebama.
Država bi morala da iznađe i ponudi druge načine zadovoljavanja ovog interesa (obezbeđivanjem da jedan roditelj ne radi, subvencijama, otvaranjem samo prema specifičnim potrebama…), a nikako ne na uštrb interesa dece radi kojih predškolsko vaspitanje i obrazovanje pre svega i postoji“, zaključuje se u pismu članova Katedre za predškolsku pedagogiju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
