1
Radnici leskovačke fabrike “Jura” od 11. juna su u štrajku, a na prvi pogled, oni ne traže mnogo – plate veće od minimalca, naknade za topli obrok, ali i humanije uslove u toaletima. Iako deluje da traže nešto osnovno, ispunjenje ovih zahteva njima bi značilo mnogo, s obzirom na to da sada, kako jedan od radnika kaže za Nova.rs, trpe torturu i rade u nehumanim uslovima.
Povećanje plate za 20 odsto u odnosu na minimalac koji trenutno primaju, povećanje toplog obroka sa 250 na 400 dinara, ali i više sredstava za higijenu u toaletima – to su zahtevi radnika “Jure” u Leskovcu, južnokorejske fabrike za proizvodnju elektronskih komponenti za automobilsku industriju. Oni su 11. maja stupili u generalnu obustavu rada, nakon što ovi zahtevi nisu bili ispunjeni tokom dva kraća štrajka.
Kako jedan od radnika koji je želeo da ostane anoniman, ali čiji je identitet poznat našoj redakciji, priča za Nova.rs, on i njegove kolege na radnom mestu trpe “torturu”.
Kako nam priča, neko se sa njom nosi lakše, nego teže, a neki, kao i on, otvaraju bolovanja zbog prevelikog stresa sa kojim se nose.
“Svi smo mi svesni gde radimo, u fabrici gde je rad intenzivan, ali uslovi rada su katastrofalni. Ja sam ovde već osam godina i svestan sam da ovde nema nikakvog napretka, a da oni koji se pobune, nose ogroman teret”, priča nam ovaj radnik.
On je, inače, pola svog radnog veka u “Juri”, dakle četiri godine, ujedno i član sindikata, a on i njegovi saborci koji se odluče na ovaj korak trpe, kaže, velike pritiske.
PROČITAJTE JOŠ
1
2
1
“Rukovodstvo preti sindikalcima, ali ja znam da mi ne mogu ništa. Znam da ne mogu da dobijem otkaz jer sam u sindikatu”, kaže naš sagovornik.
Kako objašnjava radnik sa kojim smo razgovarali, u svakom ugovoru koji potpisuju radnici, jasno je naznačeno koje je njihovo radno mesto, šta im je u opisu posla – ali, stvari u praksi funkcionišu drugačije.
“Kada neko sa druge trake ode na odmor, bolovanje ili samo ima slobodan dan, umesto da se smanji obim posla ili da menadžeri shvate da moraju da reše problem sa manjkom ljudi, oni prebacuju radnike iz drugih delova fabrike, kojima to uopšte nije posao. Često sam i ja bio u situaciji da se tuđi posao preraspodeli na mene”, priča naš sagovornik.
“Vi nervozu koja vam se ‘skuplja’ na poslu donosite kući, to nije zdravo”, kaže sagovornik koji je zbog ogromnog stresa morao da otvori bolovanje.
Kako kaže, takav stres je i doveo do štrajka, jer je radnicima “prekipelo”.
“Najviše pate žene. Koliko sam se uplakanih žena nagledao za sve ove godine, ni sam ne mogu da izbrojim. Naše rukovodstvo misli da se ovde sve rešava vikom i drekom. Pola firme je na lekovima za smirenje, eto koliki je stres ovde”, priča nam radnik leskovačke Jure.
Naš sagovornik jeste na bolovanju, ali ipak pruža podršku svojim kolegma štrajkačima.
“Svakog jutra odem do njih, do kapije fabrike. Donesem im sok ili šta im već treba, dobio sam i svoju pištaljku”, kaže on.
Prema informacijama našeg sagovornika, u Juri je bila i inspekcija rada, ali to nije urodilo plodom. Prema njegovim rečima, inspektori su u fabrici bili već prvog dana štrajka, kada su doneti određeni zaključci. Međutim, prema njegovim rečima, ništa se nije promenilo.
“A naši zahtevi zaista nisu nerealni. To što tražimo da plata bude za 20 odsto veća od minimalca, to je dogovoreno kad je Jura dolazila ovde. Znači, ništa nerealno i nemoguće”, zaključuje naš sagovornik.
Ovo nije prvi put da se radnici Jure obraćaju javnosti zbog, u najmanju ruku, loših uslova rada, koji su najviše došli do izražaja tokom pandemije koronavirusa, kada su zaposleni bili primorani da dolaze na posao u punom kapacitetu i pored svih epidemioloških mera Vlade Srbije i Kriznog štaba.
Radnicima nije bila obezbeđena adekvatna zaštita, a i tada su se žalili i na ucene i “progon” sindikalnih aktivista. Javnost je možda još više bila šokirana jezivim svedočenjima radnika koji su rekli da u toj firmi nose pelene, jer ne smeju da idu u toalet.
Kada se u obzir uzme celokupan tretman radnika, deluje neverovatno, ali je istinito, da je Jura, koja je svojevremeno u tri grada imala 6.500 zaposlenih, dobila državne subvencije od po 10.000 evra po radnom mestu.
BONUS VIDEO Očaj i gnev radnika „Jure“ u Leskovcu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare