0
Većina populacije smatra da su povišene vrednosti lošeg LDL holesterol posledica grešaka u ishrani. Međutim, jedan od 250 stanovnika ima takozvanu genetsku grešku, koja se nasleđuje, a zbog koje organizam sam sintetiše velike količine holesterola u cirkulaciji. Reč je o bolesti, koja se stručno zove familijarna hiperholesterolemija, a osobe koje je imaju mogu već sa 30 ili 40 godina da dobiju inferkt srca ili šlog.
Juče je obeležen Svetski dan ove bolesti sa idejom da se podigne svest javnosti i da građani shvate koliko je važno proveravati nivo holesterola u krvi. Iz tog razloga, a i u susret svetskom danu srca, Udruženje pacijenata koji su preživeli srčani udar “Moja druga šansa” organizovalo je nacionalno savetovalište za pacijente o kardiovaskularnim bolestima “Pitajte lekara”. Sa pacijentima su u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije razgovarali naša dva eminentna stručnjaka, prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog iz UKCS, kao i prof. dr Arsen Ristić, kardiolog iz UKCS.
Pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome. Kod mnogih pacijenata se povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda.
„To je razlog zašto bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola. Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar. Nakon skrininga, vrlo je važno konsultovati se sa lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti na dalje lečenje“, kaže Ivan Tojagić iz udruženje pacijenata „Moja druga šansa“.
Jedan od ne tako retkih bolesti i poremećaja nivoa holesterola, metabolizma masnoća, lipida, jeste familijarna hiperholesterolemija. To je takozvani genetski poremećaj nivoa holesterola.
„Na to u suštini ne možemo da utičemo. Bolest se javlja kod nosioca gena za holesterol, i kada otkrijemo nekoga da ima holesterol, vrlo često ga nađemo i kod njihove dece. Povišeni holesterol se može otkriti vrlo rano, nekada već u predškolskom uzrastu. Osoba se rodi sa povišenim holesterolom, koji dalje godinama samo raste. Veliki problem je što taj holesterol ne boli, ne daje nikakve simptome i ne tako retko otkrije se tek onda kada napravi komplikaciju u vidu ateroskleroze, odnosno srčanog udara ili šloga“, objasnila je prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog u UKC Srbije.
Pročitajte još:
Najprostijim vađenjem krvi može se na vreme otkriti da li postoji povišen holestero, kako bi se na vreme mogao smanjiti njegov loš i poguban uticaj na zidove krvnih sudova. Ukoliko nisu bolesni, svi građani najmanje jednom godišnje bi treba da provere LDL holesterol, a ukoliko imaju povišen LDL holesterol potrebno je da na četiri do šest nedelja proveravaju svoje vrednosti.
„Kod osoba koje genetski imaju povišen nivo holesterola, on se ne može smanjiti samo dijetom iz prostog razloga što naš organizam 70 do 80 odsto dnevnih potreba za holesterolom stvara sam, sintetiše ga u jetri. Iz tog razloga neko ko je vegetarijanac ili vegan neće umreti što nema holesterola u ishrani, jer ga mi sami stvaramo. Kod osoba koje imaju genetsku grešku značajno je povećana sinteza holesterola, dakle oni sami prave ogromnu količinu holesterola u cirkulaciji. Potpuno je logično da samo dijeta ne može da pomogne, da je neophodno zaustaviti tu sintezu holesterola, koju vrlo uspešno, unazad 40 godina, lečimo statinima. Kada statini nisu dovoljni i kada oni ne mogu da ostvare tu ciljnu vrednost, poslednjih godina razvijena je inovativna terapiju, koje predstavljaju prekretnicu u lečenju holesterola. Ti lekovi obezbeđuju dobru efikasnost, mogu se davati dva puta mesečno, a najnovije generacije tih lekova se daju jednom u šest meseci u vidu supkutane injekcije. Pomaka ima, nauka ide krupnim koracima. Ti lekovi su dostupni i kod nas, još uvek u ograničenom broju, jer nisu još na pozitivnoj listi lekova“, istakla je prof. dr Lalić.
U cilju boljeg otkrivanja pacijenata sa kardiovaskularnim rizikom, pravovremenog dijagnostikovanja i početka lečenja, naophodno je usklađivanje referentnih vrednosti lipidnih parametara na laboratorijskim izveštajima sa kardiovaskularnim rizikom i vrednostima iz aktuelnih vodiča, kao i uniformisanje saopštavanja laboratorijskih rezulatata koji se odnose na lipidni status.
„Rana primena kombinovane terapije za snižavanje holesterola je od izuzetne važnosti, jer njom značajno možemo da redukujemo kardiovaskularni rizik. Nažalost, u mnogo slučajeva bolest nije dijagnostikovana sve dok ne dođe do srčanog ili moždanog udara. Tu imamo dva problema, jer mali procenat pacijenata ima adekvatnu terapiju, a ko ima opet ne dostiže ciljne vrednosti. Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji je faktor rizika koji najlakše može da se promeni. Prema najnovijem vodiču za lečenje akutnog koronarnog sindroma kombinovanu terapiju mozemo primeniti rano, nakon infarkta miokarda. To su fiksne kombinacije statina i leka koji sprečava resorpciju holesterola u crevima, koje su efikasnije i omogućavaju veću šansu za dostizanje ciljnih vrednosti. Od nedavno imamo i dodatni korak a to je inovativna terapija sa ciljanim delovanjem na jetru koja se dozira dva puta godišnje, a koja omogućava da još veći procenat pacijenata dostigne svoje ciljne vrednosti LDL holesterola. Za pacijente koji su preležali infarkt miokarda ili moždani udar, ciljna vrednost je ispod 1.4 mmol/l, a koji su imali ponovljeni događaj ispod 1 mmol/l“, rekao je prof. dr Arsen Ristić, kardiolog UKC Srbije.
***
BONUS VIDEO: Tihi ubica Srba: Kako nas ubija LDL holesterol?
