0
U bolnicama širom Srbije na respiratoru se zbog koronavirusa od danas nalazi 209 pacijenata. To je veliki broj obolelih u teškom stanju, ali je sličan broj bio letos kada je bilo mnogo manje pozitivnih slučajeva na dnevnom nivou nego danas. Infektolog dr Dragan Delić veruje da je to zbog činjenice da se lekari na osnovu dosadašnjih iskustva sa virusom trude da što više odlože stavljanje pacijenta na respirator jer je sve više dokaza da boravak na veštačkoj ventilaciji ostavlja posledice na organizam.
U Srbiji su prekjuče, 18. novembra, na respiratorima bila 182 pacijenata, dan ranije 17. novembra 179. Broj osoba na respiratoru počeo je drastično da raste od 7. novembra, kada je bilo 77 pacijenata u takvom stanju, da bi ih narednog dana bilo 106.
U tom periodu drastično je rastao broj novih slučajeva zaraze na dnevnom nivou i merio se u hiljadama. Na primer, 18. novembra bilo je 5.613 zaraženih ili 17. novembra 4.994 slučaja korone na dnevnom nivou.
To je primetna razlika u odnosu na ranije periode epidemije tokom leta i proleća, kada je proporcija između pozitivnih slučajeva i broj bolesnika na respiratoru bila drugačija. Naime, najviše bolesnih na respiratoru – do danas – bilo je tokom leta, tačnije 22. jula, kada je u takvom stanju bilo 205 pacijenata. To je jedini dan tokom epidemije kada je na respiratoru bilo više od 200 osoba.
Tog 22. jula bilo je 426 novih slučajeva korone, a tih dana, broj novozaraženih se kretao između tristo do petsto novih slučajeva korone.
Šta znači ta promena u odnosu broja zaraženih i onih najtežih slučajeva koji su na respiratoru?
Infektolog dr Dragan Delić objašnjava za Nova.rs da nema pokazatelja da je virus mutirao i da se ne može na taj način objasniti ova promena u proporciji.
On navodi da se menjaju protokoli u lečenju bolesti sa znanjem koje lekari svaki dan stiču na terenu. Prema njegovim informacijama, trenutno je u upotrebi deveti protokol od početka epidemije, što znači da se znanja o postupanju sa respiratorima neprekidno dopunjavaju.
„To je pravo pitanje za anesteziologe. Sigurno je da su tokom vremena akumulirali zavidno znanje koje im sada omogućava da bolje procene koji bolesnici i kada treba da se priključe na mehaničku ventilaciju“ ističe Delić.
Lekari, prema njegovim rečima, pokušavaju da neinvazivnim metodama, odnosno maskama sa kiseonikom, što više pomognu bolesniku i eliminišu potrebu za intubacijom i veštačkom ventilacijom.
„Sad je već jasno da sama intubacija i veštačka ventilacija donosi probleme i da je tu smrtnost dosta visoka, oko 50 odsto. Zato lekari pokušavaju da bez raspiratora reše problem jer su iskustva naših, ali i pojedinih svetskih i evropskih lekara pokazala da bi trebalo što više odložiti mehaničku ventilaciju zbog rizika koje nosi“ naglašava Delić.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
