0
U poslednjih 10 godina, a naročito od 2020. do danas, količina medicinskog, infektivnog otpada u Srbiji raste, pa je tokom pandemije skočila za više od 30 odsto i na godišnjem nivou sada imamo i do 10.000 tona ovog toksičnog materijala, čije nepravilno odlaganje uzrokuje širenje zaraza, tvrdi specijalista ekotoksikologije prof. dr Slobodan Tošović, u razgovoru za Novu.
Većina zdravstvenih ustanova u našoj zemlji ima ustaljen sistem za uništavanje medicinskog otpada, ali ih ne poštuju svi, niti prijavljuju njegovu tačnu količinu. Najveći problem su građani koji neodgovorno bacaju infektivni otpad, mešaju ga sa komunalnim, stvarajući tako bazu za neprestano kruženje virusa.
“Najopasnije je kada se infektivni otpad pomeša sa običnim, komunalnim. Pre 20 godina pisao sam o cifri od 5.000 tona medicinskog otpada koji se svake godine napravi u Srbiji. Međutim ta brojka je sada mnogo veća i sigurno je da ima duplo više otpada u koji spada infektivni, farmaceutski, hemijski, radioaktivni, citotoksični. Prema poslednjim rezultatima do kojih sam došao, u Srbiji godišnje nastaje oko 7.000 tona infektivnog, a 10.000 tona ukupnog medicinskog otpada” objašnjava prof. dr Tošović.
Ležeći pacijenti u kovid bolnicama generišu isključivo opasan otpad, naglašava on.
“U pandemiji je većina materijala u bolnicama za jednokratnu upotrebu. Tu spadaju čak i čaršavi. Kada kovid pacijenta otpuste iz bolnice, njegovu posteljinu moraju baciti, to se ne pere i ne vraća ponovo u upotrebu. Nisam siguran međutim, da to sve bolnice rade” sumnja naš sagovornik.
Infektivni otpad koji se gomila kod svih nas u kućama, prvo moramo odložiti u duple plastične kese.
“Onda ga moramo ostaviti da odstoji dva do tri dana, posebno ako imamo u kući nekoga ko je u izolaciji ili se leči od kovida. Tek kasnije ga bacamo u kontejner. Velika je verovatnoća da virus, posle nekoliko dana u tim uslovima, strada, i da više nema nikakvu virulentnost” navodi dr Tošović, nekadašnji direktor Zavoda za javno zdravlje Beograd.
Situacija sa infektivnim otpadom u Srbiji je napeta, ali se rešava.
“Još 2012. smo imali velike donacije kada je nabavljeno 110 autoklava koji su u zdravstevnim ustanovama i služe za uništavanje medicinskog otpada. Infektivni otpad ne sme da stoji duže od dva dana na temperaturi višoj od 15 stepeni, a neke bolnice imaju svoja odlagališta ili ga odvoze na deponije gde se uništava” naglašava prof. dr Tošović.
Medicinski infektivni otpad može da širi zarazu i nekoliko dana nakon bacanja, ako nije odložen po pravilima.
„Zato su najugroženiji radnici Gradske čistoće, ali još nemamo podatak da su više oboleli od koronavirusa nego ostali. Ako neko baci infektivni otpad u crnu kesu, a ne odloži ga prethodno po pravilu, taj materijal može biti zarazan“, kaže prof. dr Tošović.
Na Institutu za onkologiju od početka pandemije do danas količina infektivnog otpada je skočila za čak trećinu.
“Drastično se povećala količina medicinskog otpada, posebno infektivnog u poslednjih godinu i po dana. Do 2020. smo godišnje imali 17 tona otpada, a u prošloj godini bilo je čak 27 tona, što je ogromno povećanje. Mantili, rukavice, maske, sve što se koristi na trijaži se baca posle jedne upotrebe i to povećava količinu otpada, toliko da upadamo u finansijske probleme zbog regulisanja materijala za uništavanje. Od 2015. kroz javne nabavke imamo sklopljene ugovore sa operaterima koji nam odvoze infektivni otpad i na zakonski propisan način ga uništavaju. Preuzimaju ga tri puta nedeljno i autoklaviraju ga, odnosno pretvaraju u bezopasnu smesu, vrstu komunalnog otpada. Imamo i hemijski, citostatski i farmaceutski otpad, koje preuzima druga firma i izvozi ga u zemlje gde postoje spalionice. U okviru Instituta posedujemo skladište sa dvorišne strane zgrade, gde takođe odlažemo otpad. To mesto je pod ključem, obezbeđeno je i samo ovlašćena lica imaju pristup“ priča za Novu dr Dragana Jovićević, sa Instituta za onkologiju u Beogradu.
Nema dovoljno inspektora za kontrolu medicinskog otpada
Većina onih koji upravljaju medicinskim otpadom ne poštuju tretman i skladištenje.
„Uglavnom tu delatnost izbegavaju, dok primarna selekcija u zdravstvenim ustanovama donekle i postoji. Nadzor je problematičan iz prostog razloga što u Ministarstvu zaštite životne sredine radi manje od 10 inspektora koji su nadležni za kontrolu i nadzor opasnog otpada“, izjavila je nedavno Mirjana Todorović iz Ministarstva zaštite životne sredine.
Bonus video: Nova.rs u Batajnici među najtežim kovid pacijentima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
