Cela Srbija je i dalje zgrožena zbog stravičnog nasilja koje su doživeli profesori u Tehničkoj školi u Bačkoj Palanci i u Trećoj beogradskoj gimnaziji od strane učenika. To najbolje pokazuje jučerašnji, možda do sada najveći protest prosvetara u Beogradu, na kom nisu bili samo oni, nego i građani koji su protestnom šetnjom do zgrade Vlade dali podršku učiteljima, nastavnicima i profesorima. "Ništa nije kao pre", uzvikivale su glasno tri učiteljice, istovremeno mašući transparentima, a koje su, kako su ispričale novinarki Nova.rs, skoro četiri decenije u prosveti. Učiteljica Jasminka Marić kaže da je tužna što je danas učitelj niko i ništa, dok su ranije "pop i uča bili bog i batina".

Više od 700 škola širom Srbije juče je obustavilo rad, u znak podrške profesorima iz Tehničke škole u Bačkoj Palanci i u Trećoj beogradskoj gimnaziji, koje su učenici pretukli.

Šetali su prosvetari do zgrade Vlade Republike Srbije, ispred koje su izneli zahtev da se izmeni Krivični zakonik, kako bi napad na profesore bio tretiran kao krivično delo.

Na skupu su bile i tri učiteljice iz smederevske Osnovne škole „Branko Radičević“ koje su, kako su nam i potvrdile, „dugačke po stažu“ – skoro četiri decenije rade u prosveti.

Učiteljica Jasminka Marić ispričala je za Nova.rs da je njena ljubav prema deci i prosveti velika, ali da nije sigurna da li bi opet bila učiteljica, da može da vrati vreme.

„Ja sam jako tužna zbog svega što se dešava. Nažalost, nikad se ne zna kada mi možemo da dođemo na red i da postanemo meta nasilnoj deci. Zbog toga konačno mora da dođe do promena. Evidentno je da je obrazovanje otišlo u nekom drugom pravcu. Okidač je bila koleginica u Trsteniku kojoj je izmaknuta stolica. Tada smo imali Radne grupe za promenu zakonodavstva, još tada smo tražili da se menja Krivični zakonik. Nažalost, prošlo je dve godine, a od tada – ništa“, ističe ona.

Protest prosvetnih radnika ispsred Skupštine Srbije Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

Dodaje da su nekada „pop i učitelj bili bog i batina“, a danas – niko i ništa.

„Nekada su, što bi naš narod rekao, učitelj i pop bili jako cenjeni i poštovani u selu. Sada su te vrednosti totalno izgubile svoj smisao. Deca dobijaju sve više na pravima, a sve manje obaveza, nas sve više pritiskaju kako zakonskom regulativom, tako i svim mogućim proverama. Može roditelj da nas kontrtliše, može politika da nas kontroliše, znači apsolutno svi u ovom društvu imaju mnogo veće mogućnosti nego što mi, prosvetni radnici imamo mogućnosti da se odbranimo. Šta smo mi, robovi? Dokle više?“, pita se ona.

PROČITAJTE JOŠ:

Naglašava da im je danas „jedini posao“ da štite svoje glave, ali i glave dece koje su često žrtve vršnjačkog nasilja.

„Ko te pita za nastavu? Niko. A onda se preneraze kada izađu rezultati PISA testiranja. Svaki put sve gori i gori. To sve govori gde je naše obrazovanje“.

„Direktor dao podršku da ne dođemo na posao“

Naša sagovornica kaže da je na protest izašlo dosta njihovih kolega, ali da ima i onih koji nisu smeli jer bi, u suprotnom, izgubili posao.

„Naša cela škola je pokazala izuzetnu podršku ovom skupu jednočasovnim štrajkom i to baš u vreme kada je protest zvanično počeo. Zapravo, u svim našim smederevskim školama je bio štrajk, tako da je pola naših kolega ovde, a pola u školama. Naravno, uvek ima i onih kojima su vezane ruke i koji nisu smeli da dođu. Žao mi je zbog toga jer samo jedinstvom možemo nešto da urаdimo“, smatra ona.

Protest prosvetnih radnika ispsred Skupštine Srbije Foto:Amir Hamzagić/Nova.rs

Na pitanje da li je ona tokom svog dugogodišnjeg rada nekada doživela neprijatnost na radnom mestu, učiteljica kaže da je važno ono što se danas dešava.

„Volja i želja da radim posao koji volim i za koji sam se školovala, polako se gube, prvenstveno što više nemamo svoje ‘ja’, ne možeš da praviš planove onako kako bi ti hteo da ih primeniš i da radiš, sve ti neko drugi nameće. Jedino ta ljubav prema prosveti postoji i dalje, ali šta s njom, ako nas deca ni njihovi roditelji ne poštuju? Kome, onda, mi iskazujemo ljubav i poštovanje?“, pita se ona.

„Sve što može – zataji se“

Dodaje da se incidenti po školama zataškavaju, ne dobije se pravi epilog događaja, te ne čudi što se nasilje u školi dešava.

„Nakon događaja u Trsteniku, malo je promenjena zakonska regulativa, tako da roditelji snose novčanu odgovornost za slučaj, ako je dete maloletnik, a napravi neki incident. Međutim, to sve jako sporo. Ako se vratimo unazad, ne znam da li je dvoje-troje roditelja dobilo takvu presudu“, zaključuje ona.

I njene koleginice saglasne su da je stanje u prosveti alarmantno, te da ako se nešto ne promeni, neće biti dobro.

„Čitav život sam maštala da budem učiteljica, volim decu, volim knjige, međutim jako teško proživljavam ove događaje koji su nas zadesili, tako da se kajem što sam se opredelila za posvetu. Nije ovo za mene., nisam ja navikla na bahatu decu i roditelje. Ja sam imala prelepo iskustvo, zaista, ja sam se radovala svakom novom danu i odlasku na posao, a sada kada ujutru krenem u školu, prekrstim se i pomolim da sve bude u redu“, priznaje učiteljica Slavica.

„Obrazovanje je 3. maja moralo da stane“

Ljiljana Mladenić Brkić koja je po zanimanju logoped, pružila je podršku prosvetnim radnicima na koje su, kako smatra, svi zaboravili.

Posebno ističe veliku tragediju našeg društva koja nas je zadesila 3. maja, kada je učenik ubio devetoro vršnjaka i školskog čuvara u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

„Škole moraju da zatvore svoja vrata! To su 3. maja morale da urade, a ne posle samo sedam dana da nastave normalno da idu na nastavu. I fakulteti i vrtići, sve je moralo da bude pod ključem, obrazovanje potpuno da stane. Sve je ovo farsa, sramota, laž. Ljudi moji, prošle nedelje sam slavila 50 godina od mature. Ja sam iz škole ponela najlepše obrazovanje koje je tada bilo autoritet. A pogledajte danas“, kaže nam Ljiljana.

Foto: Nova.rs

Dodaje da svi prosvetni radnici moraju da imaju najveću platu u našem društvu jer su oni „rudari svog posla“.

„Oni nam formiraju decu na samom početku obrazovanja. Škola nije vaspitna ustanova, ona obrazuje decu, ali ih ne vaspitava. Mi pošaljemo decu od šest, sedam godina u školu, ili su vaspitani ili nisu. Žao mi je što su prosvetni radnici dozvolili da im sva oruđa izbiju iz ruke. Današnji roditelji nisu kao što su nekada bili. Škola nema problem s decom, nego s roditeljima. Roditelji su krivi zato što ne sarađuju sa sopstvenom decom, ne pričaju s njima“, smatra ona.

Podsetimo, nakon protesta predstavnici prosvetnih sindikata imali su sastanak u Vladi Srbije, na kom je dogovoreno da se promeni Krivični zakonik kako bi napad na prosvetare bio tretiran kao napad na advokate i kažnjen i zatvorom.

BONUS VIDEO: Protest prosvetara 16.05.2024.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare