1
Iako su često na udaru ekologa i proglašene velikim zagađivačima vazduha, ćumurane i dalje postoje. Najviše ih je u Zapadnoj Srbiji. U poslednje vreme sve više se primećuje da se obnavljaju stare, koje su godinama, pa i decenijama bile napuštene. Razlog je solidna zarada, a džak od 15 kilograma košta 1.000 dinara.
U selima na području Dragačeva, Ivanjice, Studenice, brojna domaćinstva imaju ćumurane, a uglavnom se radi o generacijskim ćumuranama sazidanim od cigle. Vlasnici tvrde da proizvode male količine, i da im je to dodatna zarada za život.
„Ima različitih ćumurana, većih i manjih, ali obično stane negde oko osam metara u slaganje. Ima i bukovih i cerovih, grabovih. Od tih drva se dobija i najbolji ćumur. Od jednog metra drva može da se dobije od osam do 10 džakova ćumura, ako su dobra i kvalitetna drva“, kaže Predrag Radičević iz Kaone.
Oko dve nedelje nakon slaganja, potrebno je da drva u peći gore i dovoljno dobro se ugljenišu. Pod određenim uslovima, pretvaraju se u ćumur. Iako se većina meštana u Dragačevu bavi gajenjem maline i kupine, ćumur peku najčešće tokom jeseni i u zimskom periodu.
„To je neki dodatni posao, dodatni izvor prihoda. Sad smo, da kažem, završili neke poslove što smo imali na selu, ovo nam je dodatni izvor prihoda“, kaže Borislav iz Mlanče kod Studenice.
Ćumur se pakuje u džakove od po 15 kilograma koji se na veliko prodaju po ceni od 1.000 dinara. Preprodavci dolaze, tovare džakove i razvoze, a tržište je veliko. Najveće količine prodaju se u Beogradu.
„Nikad ne izađe isto ćumura. Nekad izađe od iste količine drva 100 džakova, neki put 130. Zavisi od vetra, do vremenskih uslova i do drva. Što suvlja drva, to bolji ćumur. U proseku se sad uzme od jedne ćumurane do 120.000 dinara. Znači, solidno je“, kaže Milomir iz okoline Ivanjice.
Ćumurane rade bez prekida. Nakon pakovanja ćumura u džakove, vreme je za slaganje i loženje druge peći. Jer, poznato je da bez dobrog ćumura, nema pravog, ukusnog roštiljskog mesa.
BONUS VIDEO: U Baljevcu propada ugalj, a država kaže da ga nema
