Informacija da su virusolozi u Hrvatskoj uočili razlike u genomu virusa SARS- CoV-2 u uzorcima pacijenata iz šest različitih gradova ponovo vraća u fokus pitanje koliko brzo se "menja" koronavirus. Virusolog dr Tanja Jovanović za Nova.rs podseća da je mutacija D614G, specifična za evropsku varijantu korone, u našim uzorcima otkrivena na samom početku epidemije.
„Novi koronavirus nije sasvim jednak u šest hrvatskih gradova“, zaključili su naučnici Centra za istraživanje i prijenos znanja u biotehnologiji Sveučilišta u Zagrebu, objavio je „Večernji list“.
Hrvatski istraživači su, naime, dubinski sekvencirali cele genome virusa SARS-CoV-2 iz uzoraka pacijenata iz Pule, Koprivnice, Varaždina, Dubrovnika, Splita i Osijeka, i uočili „neke razlike“ u njima.
Kako je za „Večernji“ izjavila direktorka Laboratorije za imunohemiju i biohemiju Beata Halasi, puno značenje tih razlika tek treba da se razjasni.
Zato smo se obratili virusologu, dr Tanji Jovanović, koja je nedavno u jutarnjem programu naše televizije, „Probudi se“, upravo govorila o tome kako koronavirus mutira, i dokle su naučnici stigli u njegovom „dešifrovanju“.
U Hrvatskoj se ispostavilo da je da svih šest uzoraka pripadaju mutiranoj D614G varijanti koronavirusa.
„Ta mutacija je specifična za evropsku varijantu koronavirusa. Pokazalo se da je ona značajna za brzu transmisiju virusa. Mi smo ovu mutaciju otkrili u uzorcima sa početka epidemije, u martu i aprilu“, kaže za Nova.rs dr Tanja Jovanović, i podseća da je upravo za „Probudi se“ govorila o tome šta to znači kada je reč o jednoj od ključnih dilema – da li će koronavirus ojačati ili postati sezonski.
„Očekujemo da će vremenom doći do akumulacije mutacija koje mogu da dovedu do promene virulencije i ponašanja virusa u jednom i u drugom smeru. Nauka je pokazala da u toku replikacije virusa može da dože do porasta virulencije ili do smanjenja. Videćemo kako će se ovaj virus dalje ponašati. Možda će se javiti novi sojevi virusa, što bi moglo da znači da može da preraste u sezonski virus“, rekla je dr Jovanović za „Probudi se“.
Do sličnog zaključka – da tek treba utvrditi šta znače razlike zabeležene u uzorcima iz šest različitih gradova, došli su i hrvatski istraživači sa početka priče.
Ne bi bilo loše da u objavljivanju i analizi zaključaka, saveta i preporuka od strane struke i „struke“ ima malo uzdržanosti koju demonstriraju virusolozi.
Naša javnost nedavno je bila uznemirena pričom o rezultatima „obdukcija“ kovid pozitivnih pacijenata, za koju se ispostavilo da je potpuno neutemeljena, iako ju je u medijima izneo ugledni domaći kardiohirurg.
Sa druge strane, izloženi smo često oprečnim informacijama koje iznose članovi republičkog Kriznog štaba, bilo da je reč o važnosti pravovremenog testiranja, načina na koji se koronavirus prenosi do toga da li ima dovoljno mesta u kovid bolnicama.
Ponekad se čini da, što duže živimo sa koronavirusom, to manje o njemu znamo.
Biće da je na delu nešto drugo – naša ljudska potreba da saznamo što više o nečemu što je tako korenito promenilo naš način života, da smo zaboravili da se malo strpimo, dok se sve te „nove informacije“ ne slegnu.
Pratite nas i na društvenim mrežama: