Zavod za javno zdravlje Užice u neposrednoj okolini požarom zahvaćene regionalne deponije Duboko, organizovao je postavljanje mernih uređaja za merenje aerozagađenja. Prvi preliminarni rezultati biće objavljeni sutra ali ne i potpuni. Toksične materije koje se oslobađaju u ovakvim tinjajućim požarima u telima deponije nisu merljive, odnosno Srbija ne poseduje tehnologiju za njihov monitoring.
„Danas prvi pot postavljamo uređaje za namensko merenje ukupnih suspendovanih čestica u neposrednoj blizini izvora zagađenja. Dozvoljen dnevni nivo ovih čestica je 120 mikrograma po metru kubnom. Nakon 24 sata ispostavićemo prve preliminarne rezultate koje ćemo objaviti na našem sajtu. Takođe ćemo sutra imati i preliminarne rezultate za PM 10 čestice na Tatincu, gde smo takođe danas postavili merni uređaj. U toku je i redovno merenje PM10 i 2,5 na mernim mestima na gradskim lokacijama. Isto tako i čađ, sumpor dioksid i NO2 od danas merimo ovde na Tatincu“, kaže za Nova.rs specijalista toksikološke hemije Zavoda za javno zdravlje Užice Dragan Čučković.
Čučković dodaje da je vazduh na teritoriji gradskog jezgra ovih dana bio dobrog kvaliteta, te na dvadesetčetvoročasovnom nivou nije zabeleženo ni jedno prekoračenje. A da li je tako?
Imajući u vidu da se žarište požara nalazi u telu deponije do koga vatrogaci još uvek nisu doprli te da ga je inicirao izliveni metan, sagorevanje koje oslobađa gust dim predstavlja višestruku opasnost za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Šta se dešava prilikom požara izazvanog na ovakav način u sredini deponovanog smeća pitali smo struku, tačnije redovnog profesora Hemijskog fakulteta Prof.dr Branimira Jovančićevića.
„Kada je požar iniciran onda gori sve ono što može da gori u okviru komunalnog otpada. Pri normalno tehnološki visokim temperaturama 1.200-1.400 stepeni, dakle u industriji, organska supstanca sagoreva do ne tako štetnih supstanci. Međutim, u uslovima tinjajućeg požara, kakav jeste na deponiji Duboko, imamo tzv.nepotpuno sagorevanje organske supstance a ono podrazumeva stvaranje različitih organskih molekukla koji spadaju u kategoriju dugotrajnih organski zagađujućih supstanci, POPs hemikalija koji su pre svega policiklični aromatični ugljovodonici i polihlorovani bifenili, PCB hemkalije, dioksini i furani. Sve pomenute materije spadaju u najtoksičnije organske materije koje mogu da se nađu u životnoj sredini i u svakom slučaju veoma štetne za ljudsko zdravlje“, objašnjava za Nova.rs Profesor dr Bane Jovančićević.
Dodaje da te materije imaju još dodatnih osobina koje ih čini štetnim za ljudsko zdravlje. Pre svega su teški i ne prenose se lako vetrovima kroz vazduh. Vrlo često se i talože i zadržavaju pa su zato dugotrajne organske zagađujuće supstance. Ostaju na mestu stvaranja i teško odlaze u gornje delove atmosferte pa zbog toga dolaze lako u kontakt sa živim svetom uključujući i čoveka.
„Kada govorimo o tim proizvodima nepotpunog sagorevanja organske supstance komunalnog otpada, opasno je i to što Srbija u ovom trenutku nema monitoring za te organske polutante na rutinskom nivou. Dakle Agencija za životnu sredinu nije razvila takvu analizu što je morala da uradi u prethodnim godinama. Tako da mi u ovom trenutku ne možemo da imamo eksplicitan podatak kolika je količina dioksina i furana u vazduhu. Zvaničnici su izašli sa procenom ovih dana kako nema opasnosti po građane. Oni to ne znaju iz prostog razloga što nemaju podatak da li ima dioksina i furana u vazduhu, a oni su morali da se stvore imajući u vidu kakvo je sagorevanje i u kakvim uslovima se događa“, ističe Jovančićević.
Ono što bi bilo logično jesta da bi ovakvim informacijama trebalo da raspolažu zaposleni u deponiji „Duboko“ i Zavodu za javno zdravlje, što nije slučaj ili je nečiji interes da građani o tome ne znaju ništa.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare