Krajem oktobra obeležen je svetski dan moždanog udara, bolesti od koje na globalnom nivou umre 15 miliona ljudi. Od tog broja, pet miliona ljudi umre, a još pet miliona ostane trajno onesposobljeno, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). U našoj zemlji između 20.000 do 22.000 ljudi svake godine doživi moždani udar, odnosno šlog. Šta sve treba da znate o ovoj bolesti i kako je moguće sprečiti?
Moždani udar, koji se naziva i šlog, nastaje kada se dogodi blokada dotoka krvi u deo mozga ili kada krvni sud u mozgu pukne. U oba slučaja delovi mozga postaju oštećeni ili odumiru. Moždani udar može izazvati trajno oštećenje mozga, dugotrajnu invalidnost ili čak smrt.
Većina moždanih udara su ishemijski moždani udari. Ishemijski moždani udar nastaje kada krvni ugrušci blokiraju krvne sudove do mozga. Masne naslage koje se nazivaju plak takođe mogu izazvati blokade tako što se nakupljaju u krvnim sudovima.
Kod hemoragijskog moždanog udara krv se akumulira i sabija okolno moždano tkivo. Dve vrste hemoragijskih moždanih udara su intracerebralno krvarenje (unutar mozga) ili subarahnoidno krvarenje. Hemoragijski moždani udar nastaje kada oslabljeni krvni sud pukne.
Znakovi koju upućuju na šlog su iznenadna utrnulost ili slabost u licu, ruci ili nozi, posebno na jednoj strani tela, zatim iznenadna konfuzija, problemi u govoru ili teškoće u razumevanju govora. Mogući su i iznenadni problemi sa vidom na jedno ili oba oka, kao i nagli problemi pri hodanju, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili nedostatak koordinacije.
Oni uključuju jedan od sledećih simptoma ili kombinaciju više navedenih simptoma: iznenadna utrnulost ili slabost u licu, rukama ili nogama, posebno na jednoj strani tela, iznenadni problemi u govoru ili razumevanju, konfuzija, iznenadni problemi sa vidom na jednom ili oba oka, vrtoglavica, gubitak ravnoteže ili iznenadni problemi pri hodanju.
Najteži moždani udari mogu ostaviti osobu nesposobnom da reaguje, ponekad u stanju nalik na san. To se ponekad naziva nesvesnost ili koma, a to znači da važni delovi mozga ne funkcionišu dobro. Koma je zabrinjavajući znak jer može značiti da je moždani udar dovoljno težak da osoba možda neće preživeti.
Prva tri dana su od najveće važnosti za oporavak i verovatnoću za preživljavanje pacijenata sa moždanim udarom. Od stanja u ta prva tri dana neretko zavisi da li će pacijent imati doživotnu invalidnost ili će relativno brzo napustiti bolnicu i nastaviti da živi bez većih posledica, skoro kao i pre moždanog udara.
Takođe, neizmerno je važno doći do lekara u prvih par sati nakon moždanog udara kako bi pacijent dobio adekvatnu terapiju što pre i kako bi se samim tim šteta što više ublažila.
Studija iz 2021. godine pokazala je da je oko 66 odsto žrtava moždanog udara preživelo u naredne tri godine. Faktori preživljavanja uključuju starost osobe, ukupno zdravlje, ozbiljnost moždanog udara. Ljudi sa cerebrovaskularnom bolešću (grupa stanja koja utiču na protok krvi i krvne sudove u mozgu) i srčanim oboljenjima u većem su riziku od smrti u te tri godine od moždanog udara.
Studija iz 2018. godine pokazuje da vrsta moždanog udara takođe ima ulogu u očekivanom životnom veku nakon moždanog udara. Utvrđeno je da hemoragijski moždani udar dovodi do niže stope preživljavanja ili nižeg nivoa funkcionalnosti od ishemijskog moždanog udara. Utvrđeno je da je kumulativna stopa preživljavanja među svim tipovima moždanog udara u ovoj studiji 48 odsto za pet godina. Studija je takođe otkrila da je starost ključni faktor za duži životni vek nakon moždanog udara. Stariji pacijenti su imali manje povoljne ishode.
Osobe koje su uspele da prežive moždani udar nisu potpuno van opasnosti jer kod onih koji su već imali prvi udar postoji mnogo veći rizik da će imati i drugi.
Moždani udar koji je praćen manje poznatim ili manje očiglednim simptomima ponekad može biti daleko štetniji za mozak i telo u celini. Oni koji ne znaju da su imali šlog možda će duže funkcionisati bez kontrole. Za razliku od, recimo, srčanog udara koji prate uglavnom očigledni znakovi, nelagodnost ili bol, takozvani nemi moždani udar može da ima prikrivene znakove koji se lako zanemare. To su iznenadni nedostatak ravnoteže, privremeni gubitak osnovnih pokreta mišića (uključujući bešiku), mali gubitak pamćenja, nagle promene raspoloženja ili ličnosti, problemi sa kognitivnim veštinama i sposobnošću.
Ako primetite bilo koji od ovih tihih simptoma, odmah treba pozvati hitnu pomoć. Čak i ako pojedinac tvrdi da simptomi više nisu očigledni, treba potražiti medicinsku pomoć što je pre moguće u slučaju da se nakon moždanog udara pojave odložene komplikacije.
Apopleksija se najčešće odnosi na simptome moždanog udara koji se javljaju iznenada. Takvi simptomi se javljaju zbog krvarenja u mozgu. Takođe se može javiti usled krvnog ugruška u krvnom sudu mozga. Stanja kao što su subarahnoidalno krvarenje ili moždani udar ponekad se nazivaju apopleksija.
Moždani udari mogu izazvati slabost ili paralizu na jednoj strani tela i mogu dovesti do problema sa koordinacijom i ravnotežom. Mnogi ljudi takođe doživljavaju ekstremni zamor u prvih nekoliko nedelja nakon moždanog udara, a mogu imati i poteškoće sa spavanjem, što ih čini još umornijim.
Postoje dva glavna uzroka moždanog udara: začepljena arterija (ishemijski moždani udar) ili curenje ili pucanje krvnog suda (hemoragijski moždani udar). Neki ljudi mogu imati samo privremeni poremećaj protoka krvi u mozgu, poznat kao prolazni ishemijski napad (TIA), koji ne uzrokuje trajne simptome.
Najbrži oporavak se obično dešava tokom prva tri do četiri meseca nakon moždanog udara, ali neki preživeli nastavljaju da se oporavljaju i tokom prve i druge godine nakon moždanog udara. Često je pacijentima neophodna fizikalna terapija, odnosno terapija lekovima koju prepiše lekar.
Neki ljudi se potpuno oporave posle šloga, ali drugi imaju dugotrajne ili doživotne invalidnosti.
Tokom moždanog udara i muškarci i žene obično prijavljuju iste znakove koji se iznenada pojavljuju: utrnulost ili slabost u licu, ruci ili nozi, posebno na jednoj strani tela, konfuzija, problemi u govoru ili problemi sa razumevanjem, problemi sa vidom na jedno ili oba oka, poteškoće pri hodanju, vrtoglavica ili gubitak ravnoteže ili koordinacije, teška glavobolja bez poznatog uzroka.
Žene, međutim, ponekad imaju drugačije simptome moždanog udara i to su: štucanje, mučnina, bol u grudima, umor, kratak dah, ubrzani otkucaji srca.
Pošto simptomi koje ponekad prijavljuju žene nisu specifični za moždani udar, često je potrebno više vremena da se prepozna da je u pitanju zapravo šlog. Većina ljudi ne povezuje ove simptome odmah sa moždanim udarom, što može da bude veliki problem jer se onda u startu kasni s adekvatnom terapijom.
Trudnoća povećava rizik od zgrušavanja krvi, što može dovesti do moždanog udara. Ovaj povećani rizik od zgrušavanja se dešava delimično zato što oticanje od trudnoće može smanjiti protok krvi u potkolenice. A kada krv ne cirkuliše dobro, veći je rizik da će se zgrušati.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare