0
Momčilo Tošić, učenik specijalnog matematičkog odeljenja Gimnazije "Svetozar Marković" u Nišu, postigao je do sada izuzetne rezultate na različitim državnim i međunarodnim takmičenjima u oblastima fizike, astronomije, matematike, informatike i programiranja. Za sebe kaže da je uporan, posvećen i ima izražen takmičarski duh. Poslednje takmičenje na kome je osvojio bronzanu medalju iz informatike je čuvena Međunarodna Žautikovska olimpijada.
Momčilo je stipendista programa Stipendija prof. Njegoš B. Šolak, a SBB fondacija do 28. marta poziva sve vanserijske talente naše zemlje da se prijave za novu generaciju nadarenih učenika.
Kako su izgledale tvoje pripreme za Olimpijadu?
Generalno se često spremam tokom godine i radim zadatke. Konkretno za Žautikovisku Olimpijadu sam radio zadatke sa tog takmičenja iz prethodnih godina, analizirao pristupe drugih ljudi i slično.
Na koju od medalja, koje si do sada osvojio, si najponosniji? Zašto?
Verovatno na srebrnu i bronzanu iz astronomije, ali i na ovu (jer mi je inspirativno i zanimljivo vežbanje zadataka iz ovih oblasti) – ne delim preterano medalje tako, bitniji mi je utisak.
Koje osobine smatraš presudnim za postizanje ovako izuzetnih rezultata?
Iako bi rezultati mogli da budu bolji, verujem da doprinosi moja ljubav prema tim predmetima, predanost i ambicioznost.
Ko te najviše motiviše i daje ti „vetar u leđa“ na tvom putu do uspeha?
Najviše me motivišu roditelji i drugovi sa kojima pričam o svim takmičenjima često i detaljno. Roditelji su me uvek podržavali i podržavaju me u, da se tako izrazim, akademskim poduhvatima, čak i kad nisu 100% sigurni i to mi verovatno najviše znači.
Ko ti je od svetski priznatih naučnika (genijalaca) uzor i zašto?
Mnogi su oblikovali ovaj svet i verujem da je nauka zajednički rad hiljada (a i miliona) umova, a ja generalno nemam konkretnih uzora, već se trudim da učim što je više moguće od raznih ljudi. Ako bih morao da odaberem najinspirativnijeg naučnika, verovatno bi to bio Isak Njutn zbog njegovog, po mom mišljenju, vizionarskog pristupa fizici, astronomiji, matematici i generalno tehničim naukama i načinu razmišljanja o stvaranju „I ako sam video dalje od drugih, bilo je to jer sam stajao na ramenima džinova“.
Ko je od tvojih nastavnika u školi prvi prepoznao tvoj vanserijski talenat i koliko ti je značila podrška te osobe?
U osnovnoj školi sam imao veliku podršku moje tadašnje razredne, koja mi je predavala srpski jezik. U srednjoj su još od prve i druge godine mnogi profesori fizike, matematike i programiranja imali jak uticaj na mene, jer su uvek bili spremni da odgovaraju na razna pitanja i pomogli su mi da zadrem u srž predmeta. Bez njih ne bih razumeo onoliko koliko razumem (koliko god malo to bilo), niti bih spoznao onu lepotu tehničkih nauka koju su mi prikazali.
Šta ti najviše znači kod programa SBB fondacije Stipendija prof. Njegoš B. Šolak?
Spremnost i volja da se pomogne stipendistima i u opštem smislu predanost SBB fondacije svom cilju. Izuzetno mi je drago jer se osećam kao deo zajednice i nemam nikakav problem da se obratim
za pomoć. Kao devetogodišnjak izdao si i svoju prvu zbirku pesama “Iz srca deteta do celog sveta”.
Da li i dalje pišeš poeziju i u čemu sve pronalaziš inspiraciju u procesu stvaralaštva?
I dalje pišem, iako ne tako često, a najviše me inspirišu moja lična osećanja, pogledi na svet i ljude oko mene. Interesantno mi je da povezujem stvari koje sam iskusio, učio, da otkrivam poetičnost i u manje „poetičnim“ stvarima.
Kako puniš „baterije“ nakon učenja i da li imaš neki hobi?
Družim se, šetam prirodom, ponekad pišem, gledam serije…
Dokazao si svoj talenat i umeće u prirodnim naukama, koja od tih nauka će biti tvoja budućnost?
Voleo bih da se bavim programiranjem u svrhu primene na grane prirodnih nauka/inženjerstva.
Da li maštaš o nekom posebnom fakultetu koji bi voleo da upišeš?
Svakako.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
