‘Oni, moji nekadašnji đaci, željni znanja i učenja’, često nas se tako sećao, naš nastavnik Jovan Joca Knežević, pričaju današnji klinci kojima je privatno predavao matematiku. Moja generacija bila mu je prva kada je postao profesor u Šestoj beogradskoj gimnaziji i mi ga nikada nećemo zaboraviti, jer nas je priremio ne samo za dalje školovanje, već i za zamke koje život često iznedri, priča za Nova.rs Jelena Ranković Ružić, nekadašnja učenica čuvenog profesora Kneževića, koju je veoma pogodila njegova smrt. A profesor je u određenim krugovima bio poznat i kao “Joca Ubica”, zbog strogih kriterijuma i visokih zahteva koje je imao prema đacima, kako tvrde pojedini učenici “novijih generacija”.
“Taj čovek mi je ostao u lepom sećanju, a predavao mi je samo jednu godinu. Mislim da smo mu mi bili prva generacija kada je postao profesor Šeste gimnazije i možda je i to razlog sto nismo prošli kroz neprijatnosti o kakvim se pisalo potonjih godina… Moja generacija je bila prva koja je nakon usmerenog obrazovanja prešla na sistem klasične gimnazije, pa smo u tom smislu bili zamorčići. Više od pola godine nismo imali udžbenike, ali to Joci nije bila nikakva prepreka”, uz osmeh priča Jelena.
Šesta gimnazija u to vreme važila je za jednu od težih škola u Beogradu.
“Kako sam bila štreber, sa namerom da i u gimnaziji briljiram, raspitivala sam se o profesorima kod starijih učenika iz našeg kraja. Tada se naime pričalo o najstrožem profesoru matematike, koga su zvali ‘Ljuba Životinja!’, pa sam molila Boga da nas on ne zadesi. Odahnuli smo, naravno, kada smo shvatili da smo dobili Jovana, a ne Ljubu”, seća se naša sagovornica.
Joca je bio strog, ali jednako kao i moj nastavnik iz osnovne škole, što je bilo prihvatljivo, kaže ona.
“Često se šalio na račun naših ‘lupetanja’, ali nikad ništa pogrdno. Bili smo društveni smer, pa nam matematika nije bila mnogo važna, tako da smo imali slobodu da se i sami našalimo sa njim na časovima, ali i kad zvonce označi kraj i odemo da odmorimo. Niko mu nikada ni na čemu nije zamerio, to je sigurno”.
Voleo je Joca da se smeje našim “forama”, zajedno sa nama.
“Sećam se jednog časa kada je drugarica zaspala u poslednjoj klupi. Pokrila se velikim šalom, u nadi da je Joca neće primetiti, jer se, kao, sakrila. On joj je međutim prišao, stao pored njene klupe i zacenio se od smeha. Nije čovek mogao da veruje da se tako umotala i da bez problema spava na času, a njegova jedina reakcija na njen gaf, bila je – smeh”, priča Jelena.
Često se i danas, posle ovoliko godina, sete Joce.
“Nađem se sa društvom iz gimnazije, pa evociramo uspomene iz škole u kojima je Joca uglavnom jedan od bitnih aktera, a sve nas je zabolela hajka kroz koju je prošao. Mnogi od nas ostali su u kontaktu sa njim i nakon što su završili školu, a pojedinima je podučavao i decu, među njima sam se našla i ja”, uz osmeh napominje Jelena.
Spojila ih je matematika.
“Kada je moj sin trebalo da upiše gimnaziju, dobila sam od jedne drugarice preporuku za privatnog nastavnika, koji je, kako je rekla, odličan i najbolje sprema osmake za polaganje prijemnog ispita. Čula sam se sa tim čovekom, a on je samo rekao da dovedem dete, pa ćemo se sve dogovoriti. Odemo na datu adresu u dogovoreno vreme i kada su se otvorila vrata stana, ugledala sam poznato lice. Bio je to Joca, a moj osmeh razvukao se od uha do uha”.
Odmah je prepoznao nekadašnju učenicu.
“Sve je Joca pamtio, svima nam je znao lica i naravno da je i on mene odmah prepoznao. Bio je oduševljen što će držati časove matematike sinu svoje učenice, a posebno mu je bilo milo što se i moje dete takođe zove Jovan. Nije ga štedeo, to moram da priznam, ali je prijemni spremio savršeno. Sin mi je kasnije ispričao, da je na tim privatnim časovima, Joca često pominjao moju generaciju i to kakva smo deca bili, koliko smo bili željni učenja i znanja, kako nam ništa nije bilo teško, a visoke ocene krasile su dnevnike. ‘Oni, moji nekadašnji đaci’ rekao bi mu. Završila se i ta škola, časovi, ali i hajka, završi se, nažalost i njegov život, koji je bio posvećen ćerki i supruzi, ali veliko i značajno mesto u Jocinom srcu zauzimala je oduvek matematika, učenici i škola, koju ćemo zahvaljujući njemu zauvek pamtiti po kvalitetnom znanju i dobrom vaspitanju koje smo tamo stekli”, sa suzom u oku, kaže za kraj Jelena.
Podsetimo, u subotu, 21. januara, Forum beogradskih gimnazija saopštio je da je iznanada preminuo Jovan Knežević, profesor matematike u Šestoj beogradskoj gimnaziji.
Profesor Knežević nedavno je suspendovan i protiv njega je pokrenut disciplinski postupak nakon prijave roditelja učenika jednog odeljenja drugog razreda, koji su se žalili na Kneževićevo ponašanje i stroge kriterijume ocenjivanja. Roditelji učenika pomenutog odeljenja tvrde da su deca bila izložena psihičkom nasilju, a žalili su se i na teške i obimne zadatke koje Knežević daje na pismenim proverama znanja.
Na protestu podrške međutim, koju su organozvale njegove kolege i bivši učenici, profesor Knežević je izjavio:
“Suspenduju vas, daju vam trećinu plate, onda vas drže šest meseci u haosu i nadi da ćete ekonomski pokleknuti. Imao sam sreću da sam uvek radio paralelno sa strane, pa sam mogao da izdržim tu ekonomsku borbu. Tu moć koju direktori imaju, to nemaju ni sudije, ni tužioci. Jer direktori vas optuže bez ikakvog pravnog osnova i onda vas drže šest meseci, razvlače i po novinama i među roditeljima, a da niko nije pokušao da razgovara i niko nije pokazao dobru volju da to prevaziđemo. Meni je žao što ovaj problem nismo uspeli da prevaziđemo na civilizovan način, jer kakav god da sam, ovde je dokaz jako puno ljudi koje sam mučio i terao da rade i koji su išli na popravne ispite i danas se niko ne žali zbog toga”, rekao je Knežević koji je na kraju poručio da se neće predati.
Jovan Knežević započeo je profesionalnu karijeru 1986. godine u Šestoj beogradskoj gimnaziji, a ostaće upamćen kao višestruko nagrađivani nastavnik i profesor koji je uvek u prvi plan isticao znanje, zbog čega je često bio izložen različitim vidovima pritisaka koji su dolazili od roditelja, direktora i inspekcija. Uprkos svemu, profesor Knežević nikada nije odustao od svojih principa.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare