Celo Pančevo priča o plemenitom i nasmejanom lekaru iz Palestine, doktoru Ahmedu Hijaziju (27) koji je pre skoro deceniju došao u Srbiju kako bi učio medicinu, da bi, na kraju studija, umetso da ode "preko" na specijalizaciju, ostao da radi u našoj zemlji i, kako kaže, služi našem narodu. Ahmed radi u Domu zdravlja Pančevo, a za vrlo kratko vreme, ostavio je i više nego dobar utisak - hvale ga starije kolege i ostali zaposleni, ali ono što je najbitnije - pacijenti su oduševljeni pristupom i radom ovog mladog lekara. Traže pregled samo kod njega, a nije im teško ni da čekaju u redu. Iako mu je na licu uvek osmeh, Ahmed priznaje da često zaplače na svom radnom mestu zbog porodice koja je u bombardovanoj Gazi i o kojoj nedeljama ne zna ništa - ni gde su, ni da li su živi.
Zdravstvena ambulanta Jabuka koja pripada Domu zdravlja Pančevo nedavno je dobila novog lekara – mladog doktora Ahmeda Hijazija (27) iz Palestine.
Iako je stranac, Ahmed kaže da je sjajno prihvaćen kod Srba, te da sebe više ni ne smatra „turistom“, nego jednim od nas.
Ljubav prema Srbiji preneo mu je njegov otac koji je pre nekoliko godina boravio u našoj zemlji. Zbog toga je odlučio da upiše Medicinski fakultet u Novom Sadu. Studije je završio na stranom jeziku, ali je uporedo savladao i srpski jezik, zbog čega je presrećan.
„Ovde je jako lepo, osećam se dobrodošao. Svi ljudi su mi kao familija i mogu vam reći da se nisam osećao kao stranac. Ljudima se sviđa kako ja pričam srpski i što sam došao iz strane zemlje ovde da radim. Kolektiv je sjajan. Kada imamo pauzu, jedemo svi zajedno, svako napravi svoje jelo i onda sednemo svi“, kaže dr Ahmed odmah na početku razgovora.
Kako se čini, lepo je naučio srpski jezik, iako mu je to bio najveći strah kada se zaposlio u pančevačkom Domu zdravlja.
Ipak, nekada ne razume šta mu kažu oni najstariji pacijenti, ali tada mu u pomoć priskaču kolege.
„Iskreno, plašio sam se u početku starijih ljudi jer nekako imaju specifične rečenice koje ne razumem najbolje. Hvala Bogu, imam dobre kolege koji, kada ne razumem šta mi pacijent govori, odmah uskoče da mi pomognu. Sada mi je mnogo lakše, nego na samom početku“, kaže on.
Doktor Ahmed je oduvek maštao da leči ljude. Znao je da će biti doktor, a želja mu se i ostavrila kada je stekao diplomu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.
Iako je možda i razmišljao o specijalizaciji u inostranstvu, Ahmed je odlučio da ostane u Srbiji i, kaže, učini nešto za srpki narod.
„Svi ljudi su me dočekali raširenih ruku, takvi su Srbi narod. Sa punim poverenjem i bez ikakvih predrasuda pacijenti se rado leče kod mene. Za mene je Srbija najlepše mesto za život. Zato sam i odlučio da ostanem ovde jer ja ovom narodu mnogo dobrog dugujem. Zaista tako mislim“, navodi on.
Ahmed je, kaže, srećan u Srbiji. Ali bi bio najsrećniji kada bi njegova porodica koja je u bombardovanoj Gzai, bila bezbedna.
Na žalost, nema lepe vesti prethodnih nedelja.
„Ja sam iz Palestine, a tamo stalno imamo problema, zatim sad rat. Ne znam gde mi je porodica. Poslednja informacija koju sam imao bila je da su u nekom kampu, ali ne znam gde. Sestru nisam čuo dve nedelje. Očajan sam, ali se trudim da se moje suze ne vide u ordinaciji jer nije u redu prema pacijentima. Moram da ih ispoštujem i pružim ono zbog čega su i došli – pregled. Ali mi porodica nedostaje, a posebno nećake bliznakinje koje imaju skoro dve godine, a video sam ih samo jednom do sada“, kaže tužno Ahmed.
Nada se da će rat prestati i da će se uskoro videti sa svojom porodicom.
Do tada, maksimalno je posvećen poslu.
„Volim da radim. Idem autobusom na svoj posao, zatim se vratim u stan. Malo se odmorim, malo prošetam i tako svaki dan. Dva puta nedeljno radim i u ambulanti Stari Tamiš. Tamo je u početku bilo četiri pacijenta, a sad ih je 17. Svi me znaju i više dolaze kod mene na pregled i baš mi je drago zbog toga. To mi samo pokazuje da su me Srbi prihvatili“, navodi Ahmed.
Za sada nije siguran šta će mu biti specijalizacija. Smatra da je najvažnije da stekne iskustvo sa različitim pacijentima.
Najviše mu se dopada da bude lekar opšte prakse.
„Kroz svoj rad upoznao sam različite ljude, i po karakteru i po osobinama. S mnogima sam se sprijateljio, išao sam kod njih i na slavu, bio kod njih kući… Ja se osećam kao da sam jedan od vas. Bilo mi je malo neobično, naravno, ali kada vidim pozitivne utiske, ohrabrim se da nastavim da radim ovaj posao kao i do sada. Tu su i moje starije kolege koje me podržavaju i to mi mnogo znači“.
Inače, zaposleni u Domu zdravlja kažu za mladog doktora da je profesionalan i posvećen i da je spreman da stalno uči, što je i najbitnije.
„Oni se zaista trude da mi pomognu na sve moguće načine. Upoznaju me s pacijentima, kažu im otkud ja tu, i mogu reći da su me pacijenti i zavoleli upravo zbog njih. Hvala im, svima hvala što su mi boravak u Srbiji učinili prijatnim“, poručuje on.
BONUS VIDEO: Zašto je sve manje studenata u Srbiji i regionu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare