Drina ima svoju kućicu na steni, ali ima je i selo Oreovac kraj Bele Palanke, tačnije brdo Popov vrh pored tog sela. Kućicu na steni visokoj preko 12 metara izgradio je pre više od četiri decenije Belopalančanin Miroslav Mika Pavlović (68) i uprkos tome što je poprilično stara i dalje odlično odoleva vremenu.

Za Pavlovića je ona mesto za odmor, dok je za turiste prava atrakcija, jer retko ko prođe putem od Bele Palanke do Oreovca a da je ne fotografiše.

Miroslav ili Mika kako ga prijatelji i poznanici zovu siguran je da je njegova građevina po mnogo čemu jedinstvena u zemlji – između ostalog i po tome što se na stenu oslanja dužinom od svega 25 centimetara, dok preostala dva i po metra „vise u vazduhu“.

„Kućica je sigurno jedini objekat u ovom kraju koji je izgradjen od krova do poda. Ni jedan naš stručnjak u to vreme, početkom osamdesetih godina, nije projektovao kuće tako da se one oslanjaju na krov. Ja sam je sam projektovao i izgradio tako što sam najpre izbetonirao betonsku ploču, a potom za nju pričvrstio krov, zidove, pod i terasu. Još kao dete sam je tako zamilio i tako je i uradio“, objašnjava Pavlović za Novu.rs.

Pavlović je kazao da je stena na brdu Popov vrh, nadomak njegovog rodnog sela, za njega uvek bila nešto posebno.

„Sa tog mesta vidi se čitav moj zavičaj. Divljansko jezero, Divljana, manastir Sveti Dimitrije, Orevačko polje, Suva planina. Kao dete sam zavoleo ovu stenu i rešio da na njoj jednog dana izgradim vikendicu za odmor. Svaki komad materijala, alate, džakove cementa i sve ostalo, na ledjima smo nosili uz brdo do stene. Materijal sam uz pomoć prijatelja izneo dovde, bilo je teško, nisam mogao sve sam“, rekao je Pavlović.

Kućica ima desetak kvadrata i najosnovniji nameštaj. Pavlović ne žali što njegov kutak nema struju, vodu ni telefon, jer tu, daleko od gradske buke, odmara.

„S porodicom i prijateljima proveo sam u kućici zaista divne trenutke, pošto je ovde priroda netaknuta, a ja sam čovek iz prirode. Ma koliko da sam umoran, kada dođem ovde, posle deset minuta sam bolje. Zato kućicu zovem „odmor za dušu’“, istakao je naš sagovornik.

Mada je već nadomak osme decenije života, Pavlović u Beloj Palanci, ali i Nišu i Pirotu, važi i dalje za veoma sposobnog majstora koji može da uradi i posao koji ni jedan drugi majstor ne može.Na gradilištima radi ne samo kao građevinac već i kao vodoinstalater i električar. Veoma je uspešan i kao kamenorezac i graditelj fontana, a bez ičije pomoći projektuje i gradi dizalice i strugare.

„Više se bavim umetnošću nego građevinom, ali to je jedno s drugim povezano“, kazao je on.

Pavlović ističe da je sve zanate naučio sam, ali da se pri tom uvek trudi da ih obavlja najbolje što može i na sebi svojstven način.