0
Miroslav Milić iz Beograda se pre nekoliko godina uputio u Mađarsku, praznih ruku, budući da je krenuo na odmor. Usput je rešio da spoji lepo i korisno, pa se kući vratio sa gomilom suhomesnatih proizvoda i sireva, a o tome šta ga je privuklo kod ovih šoping-tura, u čemu je “fora”i zašto je od njih odustao, govorio je za Nova.rs.
“Nisam puno puta išao, samo nekoliko puta, pre nekoliko godina. Uglavnom sam kupovao hranu i to proizvode koji mogu malo duže da stoje, na primer čajna, kulen, sirevi… Kupovao sam na više. Išli smo porodično, u banju koja je blizu granice I rešili da iskoristimo priliku”, počinje Miroslav svoju priču.
Mađarska je, inače, zemlja sa najvišim PDV-om u Evropi i on je za neke proizvode 5, za neke 18, a neke 27 odsto, a prema podacima dostupnim na sajtu Planet Payment, da biste ostvarili pravo na povraćaj ovog poreza, treba da izvršite kupovinu u jednoj prodavnici, od minimum 175 evra.
Upravo taj povraćaj poreza je ono što ljude iz Srbije najviše i privlači, budući da su cene hrane, prema rečima našeg sagovornika, slične kao kod nas, možda nešto niže.
Pročitajte još:
“Procedura je takva da ti potrošiš 100 i nešto evra, pa tek onda imaš pravo na povraćaj poreza. Onda pređeš granicu, iščekiraju te njihovi carinici, što zna da potraje, mi smo baš dugo čekali iako tada nije bilo gužve. Kada oni to završe, overe ti račun koji si dobio u prodavnici i daju neki papir, obrazac. Šta sam ja onda radio – pređem i mađarsku i našu granicu, uđem u Srbiju i onda odem do prodavnice peške, dam im taj račun i oni meni vrate pare u forintama“, kaže Miroslav.
Dakle, on je u tim svojim poduhvatima granicu prelazio četiri-pet puta.
Međutim, „problem“ sa mađarskim carinicima ume da se javi onda kada oni traže da pogledaju šta sve nosite sa sobom.
„Carinik kaže da otvorite kese kako bi pogledao šta je u njima, a na računu pokaže neke artikle, tri-četiri stvari i traži da ih izvadite. Međutim, problem je što je na računu sve napisano na mađarskom, pa ajde ti nađi tu čajnu kobasicu koju je on označio“, dodaje Miroslav.
Uprkos tim „mukama“ sa mađarskim carinicima, sve ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito. I naravno – postoji caka.
Kako objašnjava naš sagovornik, ti proizvodi koje ljudi odavde kupuju su oni koji su pred istekom roka trajanja.
„Znači toj hrani rok ističe za mesec, dva, što sam ja shvatio tek kad smo došli kući i to brdo hrane stavili na sto. Tako da ljudi kupe puno stvari, što smo i mi uradili, jer se ne isplati kupiti malo. Ali mi smo to kupili sa sopstvene potrebe, a ne da bismo preprodavali i onda se našli u problemu jer prosto ne može niko da pojede tu količinu hrane u tom vremenskom periodu“, dodaje Miroslav.
On je prilikom prve kupovine, dok nije shvatio da se radi o proizvodima pred istekom roka, potrošio oko 350-400 evra, a na srpskoj granici mu niko ništa nije tražio.
A zašto je odustao od ovakvih poduhvata?
Svi ovi proizvodi sada mogu da se nađu i na pijacama. I to ne samo u Vojvodini, već i u Beogradu.
„Ljudi to rade, odu i kupe na veliko, budu oslobođeni od poreza i ovde prodaju. To je super jer onda ne moraš da ideš sam i kupuješ na veliko, nego odeš na pijacu, kupiš ono šta ti treba koliko ti treba i taman pojedeš, pošto je pred istekom roka sve“, objašnjava Miroslav.
Dodaje da sve to što je dostupno u mađarskim marketima može da se nađe na našim pijacama – suhomesnati proizvodi, sirevi, konzervirana riba…
„Ljudi na pijaci to nude po cenama koje su niže nego one u supermarketima, tako da se isplati. Jeste da oni nabiju cene u odnosu na to koliko ga kupe, ali se opet ne isplati da sam ideš po tu hranu ako kupuješ samo za kuću jer to uključuje maltretiranje, čekanje na granici, skupo gorivo…“, smatra Miroslav.
Kako kaže, ta kupovina u Mađarskoj i donošenje proizvoda u Srbiju nije ništa ilegalno.
„Samo se naši ljudi snalaze, pa preprodaju ovde. Pijaca u Subotici je puna tih proizvoda, njima je blizu, ali nama iz Beograda se ne isplati. Makar platio nešto u prodavnici malo više, to je taman gorivo koje ću potrošiti“, zaključuje naš sagovornik.
Ovakve „ture“ građani Srbije ne praktikuju samo kada je u pitanju Mađarska, već slična varijanta postoji i sa BiH. Oni koji žive blizu granice sa ovom državom, u BiH odlaze kako bi kupili proizvode iz Srbije, ali po nižim cenama. A priča o odlaženju u BiH po gorivo je već odavno poznata.
BONUS VIDEO Inflacija raste: Da li su pijace spas? – gost Radojka Nikolić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
