"Kako je ministarstvo protivzakonito dalo dozvolu za izgradnju fabrike za preradu opasnog otpada u Leskovcu i zašto je lokalna vlast ćutala tri godine", upitao je današnjoj konferenciji za medije narodni poslanik Koalicije “Moramo” u Skupštini Srbije i odbornik grupe građana "Za Leskovac ZAJEDNO" u Skupštini grada Leskovca Nebojša Cakić.
„Leskovačko preduzeće „Jugohem“ je otišlo u stečaj, pa ga je kupilo preduzeće iz Vrčina, čiji je nosilac projekta „Chempro“ iz Beograda. Ministarka i njen zamenik u Ministarstvu za životnu sredinu su sa Savskog venca, pomoćnica ministra je iz Obrenovca, sve su to ljudi koji su u Knez Mihailovoj mogli da popiju kafu i da se dogovore da postrojenje za preradu otpasnog otpada ne bude u Vrčinu, Obrenovcu ili Beogradu, nego da „usreće“ nas u Leskovcu“, rekao je Cakić, a prenosi Jugpres.
On je dodao da je “ceo postupak počeo tako što moraju da se zatraže od lokalne samouprave informacije o lokaciji, što je i učinjeno 2018. godine, pri čemu su tražili lokaciju za izgradnju poslovnog objekta”.
„Oni su tu falsifikovali par stvari, jer zakon dozvoljava da se izda dozvola samo za izgradnju objekta, a oni su izdali lokacijske uslove za dogradnju, rekonstrukciju i prenamenu dela objekta. Dalje, oni su u samom zaglavlju se pozvali na Zakon o planiranju i izgradnji koji reguliše izgradnju objekata za hemijska postrojenja, gde su slagali napisavši „u skladu sa planom Generalne regulacije 7 Grada Leskovca“. To nije u skladu sa planom Generalne regulacije Grada Leskovca i to ću ja već na narednoj sednici Skupštine Republike Srbije izneti kao problem i primer kako ne treba da radi ministarstvo”, najavio je on.
Rekao je i da “na Saglasnosti o studiji uticaja na životnu sredinu postoji 44 primedbi tehničke komisije koju je imenovalo to isto ministarstvo i gde ljudi daju primedbe i na zagađenost vazduha, vode, otpadnih voda, svega i svačega, a nosilac projekata samo kaže da će oni to regulisati. U tu priče se umešalo i naše Odeljenje za zaštitu životne sredine i „Vodovod“ koji su rekli da je to protivno zakonu i ne sme da se radi. U papirima koje sam dobio od lokalne samouprave se tvrdi i da Planom generalne regulacije nisu definisane smernice za moguće lokacije za izgradnju postrojenja za tretman opsanog otpada”, objasnio je Cakić.
On je rekao i da “je leskovačka lokalna samouprava rekla da to nije predviđeno” ali podvukao da je ” činjenica da su prvi lokacijski uslovi od strane ministarstva doneti septembra 2019. godine, što je naša lokalna samouprava znala i jednostavno je ćutala i dozvolila da od nezakonitih lokacijskih uslova dođemo do građevinske dozvole i rešenja koje je suštinski pravosnažno i neko može da zakonito napravi postrojenje za tretman opasnog otpada.“
Cakić je rekao da se o ovom problemu progovorilo tek nakon diskusija odbornika „Za Leskovac ZAJEDNO“, a da je lokalna samouprava u međuvremenu i podnela tužbu za poništenje ovih akata u kojoj stoji veći deo onoga što je on upravo izrekao.
„Ova tužba pravno-formalno ne odlaže izvršenje rešenja, odnosno početak radova”, upozorio je on.
“Traženo je i da se donese privremena mera o zabrani početka radova do završetka spora, ali ja nemam informaciju da li je to sud uradio ili ne”.
Rekao je i da je pesimista da će se ovaj veliki problem za građane rešiti samo pravnim putem i podsetio da Fabrika za preradu opasnog otpada treba da se gradi u samom gradu i da su oko nje kuće u kojim ljudi žive a na nekoliko stotina metara i arterski bunari za vodosnabdevanje.
“Ono što smem da tvrdim je da ćemo mi pratiti šta se dešava na pomenutoj lokaciji. Tamo se trenutno ništa ne radi, ali ukoliko počnu radovi uzbunićemo građane i pozvati da se pobune zbog toga što će opasan otpad da se tretira na lokaciji koja je udaljena dvesta metara od akva parka ili autobuske stanice, praktično u samom gradu”, rekao je on.
Bonus video: Nakon tri godine, renoviran trg u Leskovcu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare