3
Vlada Srbije usvojila je Nacrt zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim se zagađivačima koji ispuštaju otpadne vode, taksa drastično umanjuje, za čak 1.000 puta. Ove “povlastice”, svi trenutni i svi budući zagađivači će imati ukoliko Nacrt zakona koji je Vlada Srbije već aminovala, bude usvojen i u Narodnoj skupštini. Ove izmene osmislilo je Ministarstvo finansija na čijem čelu je Siniša Mali.
Sveobuhvatni zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji između ostalog uređuje plaćanje brojnih taksi, od odvodnjavanja, preko naplate putarine, korišenja vode i drugih prirodnih dobara, pa sve do radio frekvencija, odnosi se i na naplatu takse zagađivačima koji u vodotokove ispuštaju otpadne vode, a koje dovode do pomora ribe i uništavanja celokupnog biljnog i životinjskog sveta.
U nepreglednom broju zakonskih članova “provukao” se i ovaj o umanjenju takse za zagađivače voda.
Država je zaključila da zbog „visokih naknada“ investitori/zagađivači trpe ekonomsku štetu. Štetu koju oni nanose životnoj sredini i zdravlju svih građana, država nije merila. Zapravo ju je zanemarila.
Prema Nacrtu zakona, koji je usvojila Vlada, zagađivačima koji ispuštaju prerađene otpadne vode, dinarski deo za obračunavanje formule po kojoj se izračunava taksa, smanjuje se sa 10 na 0,010 dinara, dakle na iznos koji je umanjen za čak 1.000 puta.
Po istom modelu umanjena je i taksa za one koji u prirodu ispuštaju neprerađene otpadne vode, a oni će umesto 25 dinara, za štetu koju nanose prirodi, plaćati taksu od 0.025 dinara.
U samom tekstu Nacrta zakona koji je dostupan javnosti, nije baš najjasnije precizrano, na koji način se izračunava krajni iznos koji zagađivači treba da plate državi, ali je dato objašnjenje kojim kreatori novih zakonskih rešenja opravdavaju ovaj, u najmanju ruku, ekocid.
Predlagač zakona je Ministarstvo finansija na čijem čelu je Siniša Mali.
Njegovo ministarstvo se, a to se vidi iz obrazloženja donošenja ove odluke, otvoreno stavilo na stranu kompanija koje ostvaruju profit na račun zagađenja prirode.
“U praktičnoj primeni Zakona, uočeno je da visina naknade za zagađenje voda predstavlja neprimereno veliko opterećenje za obveznike te naknade i da obveznicima nanosi bitnu ekonomsku štetu. Usled toga se predlaže znatno smanjenje visine predmetne naknade”, stoji u obrazloženju zakonskih izmena.
Biljana Stojković: Umanjenje takse otvara vrata za dolazak rudarskih kompanija
Profesorka Biološkog fakulteta, kopredsednica stranke Zajedno i narodna poslanica, Biljana Stojković, za Nova.rs ocenjuje da se drastičnim umanjenjem takse za ispuštanje otpadnih voda “priprema teren” za dolazak stranih rudarskih korporacija za iskopavanje litijuma i bora.
Njen stav je, da vlast ne odustaje od dovođenja tih kompanija i da ovim zakonom, kako kaže, ne brine o dobrobiti svojih građana i njihvom zdravlju, već o interesima stranih kompanija.
“Od ovog zakona korist će definitivno imati kineska kompanija Zidjin od koje imamo ogromno zagađenje u celom Borskom okrugu i Majdanpeku. To zagađenje je preko dosadašnjih taksi možda plaćeno državi, a možda i nije, ali će sada zagađenje praktično biti besplatno za takve korporacije“, ocenjuje ona.
Ono što je nedvosmisleno, kako kaže, jeste da ove izmene zakona mogu da budu korisne za iskopavanje litijuma i bora, jer će to Vlada gurati i ne odustaje od toga.
„Zatim u konačnom, imamo i Linglong, bez obzira da li se radi o otpadnim vodama ili otpadu. Taj otpad stoji na različitim površinama, gde štetni molekuli ulaze u samo zemljište i u podzemne vode. Toga imamo svuda po Srbiji. Brojne strane kompanije i kompanije čiji su vlasnici bliski režimu, od ovoga će imati samo koristi, a jedinu štetu će imati građani. To je ono što nam oslikava način na koji ova država i ovaj režim gledaju građane i njihovu dobrobit”, rekla je profesorka Stojković.
Prema njenom mišljenju, izmene Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara su “deo paketa koruptivnih zakona koji su usvojeni tokom leta”.
“Potpuno je jasno da je ovaj zakon iz tog paketa. Ja ovo vidim kao deo paketa o eksproprijaciji zemljišta, konverziji zemljišta koje se poklanja ljudima koji mogu da ga kupe, imamo i tranziciju javnih preduzeća u D.O.O i u AD, što je korak ka privatizaciji. S jedne strane imamo način da se beuslovno dođe do vlasništva nad zemljom, a s druge, da se ta zemlja iskorišćava i eksploatiše kako kome padne na pamet, bez obzira šta je u interesu građana i životne sredine. Dakle, sve je ovo paket koruptivnih zakona, koji se usvajaju zarad velikih privrednika i vlasnika kapitala”, ocenila je Biljana Stojković.
Zlatko Kokanović iz organizacije „Ne damo Jadar“ navodi primer iz Loznice.
„Imamo kod Loznice primer, kinesku fabrinku Mint koja poslauje skoro 10 godina, a još uvek nema upotrebnu dozvolu. Upotrebnu dozvolu ne može da dobije jer nema prečišćovače voda. Sva hemija iz njihove fabrike završava na kraju preko jedne rečice i pritoke dolazi u Drini“, objašnjava naš sagovornik.
Kokanović smatra da je sve u ovom nacrtu zakona napravljeno u prilog investitorima i domaćim tajkunima, da ostvare zaradu.
„Zato Savez ekoloških organizacija Srbije, kojem pripada i organizacija ‘Ne damo Jadar’ traži povlačenje ovog sramnog zakona. Zbog toga pozovamo i sve na protest 26. avgusta i na blokadu Gazele od 14 časova pa do 22 sata“, apeluje Kokanović.
BONUS VIDEO: Zagađenje Raške i Ibra – otpadne vode prete biljnom i životinjskom svetu ovih reka
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
