27
Da zvanični podaci o kovidu nisu ispravni više niko ne sumnja. To je već više puta potvrđeno izjavama zvaničnika, a pojedini lekari iz Kriznog štaba su u više navrata rekli da ni sami ne znaju šta ti podaci predstavljaju.
Piše dr Milovan Šuvakov
Ovo je samo po sebi skandal, a dodatno govori i tome da oni nisu donosili odluke na osnovu podataka. Postavlja se pitanje – na osnovu čega su onda odlučivali? Jedino što ostaje jeste politika koja je i formalno prisutna u ovom neformalnom telu.
Sa druge strane, više od dve i po hiljade lekara je do sada potpisalo otvoreno pismo. Među njima je dosta onih sa prvih linija odbrane, koji svakodnevno spasavaju živote i koji veoma dobro znaju kakvo je stanje zdravstvenog sistema. Oni ukazuju da imamo problem, da su donošene pogrešne odluke, da je potrebno da Krizni štab snosi odgovornost i da se ustanovi gde smo grešili. Traže i da se prestane sa zastrašivanjem i politizacijom.
Potpuno je jasno ko je ovde na ispravnoj strani, a imajući u vidu da se ovde ne lome koplja oko neke apstrakne akademske rasprave, već oko javnog zdravlja koje sa sobom nosi hiljade života, obaveza svih obrazovanih ljudi je da podrže lekare. Pomozimo svojim potpisom i deljenjem da do svakog građanina dođe informacija kako imamo prave lekare, koji nam spasavaju živote i koji imaju hrabrosti da istupe, bez obzira na sva zastrašivanja. Važno je da ove ljude slušamo i poštujemo mere koje savetuju.
Ima jedan momenat koji budi nadu. Kada su lekari izašli sa otvorenim pismom nadležnim organima, dočekani su slično kao što to u poslednje vreme nažalost biva sa svakim mišljenjem koje je različito od vlasti. U prvim izjavama funkcionera i zvaničnika Kriznog štaba čuo se odbrambeni ton sa banalnim pokušajima diskreditacije potpisnika. Tabloidi su se bavili pojedinim potpisnicima po praksi kojom se ophode prema opozicionim liderima.
Kako je broj potpisnika rastao i kako je pristizala podrška drugih organizacija i zajednica, sve je manje izjava kojima se sumnja u stručnost i ozbiljnost ovog pisma. Nadam se da ovo nije samo privid i da vlast počinje da shvata da ne može mimo ovih ljudi da se bori sa epidemijom, da ovi ljudi predstavljaju dragoceni resurs našeg društva.
Kolege iz Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti – MASA su pokrenule prikupljanje potpisa radi podrške lekarima. Do sada je podršku potpisalo preko 700 kolega profesora i istraživača. Kolege koje nisu do sada potpisale mogu to da učine na ovom linku.
Podršku lekarima su dale i mnoge druge organizacije i građani. Uloga akademske zajednice drugačija je u tome što se od nje očekuje mnogo više od potpisa: da počne aktivno da se bavi krizom. Problemi sa kojima se suočavamo tokom pandemije su samo jednim delom medicinskog karaktera. Promene u načinu života i rada propraćene su novim izazovima, na koje je nemoguće odgovoriti bez znanja iz gotovo svih oblasti nauke.
Možda je kriza upravo povod da potražimo praktičnu primenu znanja koja imamo i vratimo ulogu akademske zajednice gde joj je mesto. Siguran sam da u nekim oblastima – poput informacionih tehnologija, psihologije i onlajn nastave – već imamo rešenja na pojedinim visokoškolskim i naučnim ustanovama koja mogu pomoći novim potrebama društva.
U nekim drugim oblastima od ekonomije, saobraćaja, pa do medicine postoje problemi za koje niko na svetu nema rešenje. U svim ozbiljnim zemljama oči su uprte u naučne ustanove i univerzitete. Ovo ne određuju vlasti u tim državama, već je deo celokupnog odnosa društva prema ulozi ovih ustanova.
Neizvesno je koliko će potrajati ovo stanje. U ovom novim okolnostima, bile one privremene ili ne, važno je da akademska zajednica zauzme svoju poziciju. Javnim delovanjem i otvorenim pismom lekari su nam svima pokazali da se stvari mogu pokrenuti. Nadam se da će uspeti u namerama, da će biti raspušten Krizni štab, da će se promeniti način na koji se država ophodi prema lekarima, borbi sa epidemijom i informisanju građana, ali i da će naši univerziteti i akademska udruženja u periodu koji sledi biti aktivniji, odnosno usmeriti svoje napore ka tome da akademski rad u doba krize ne ostane puko teoretisanje, već aktivno delovanje u društvu, što nam je svima obaveza.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
