"Ubijte me, ali mi ne dirajte kapi za nos". Da, toliko ekstremno ide Beograđanin Miloš Marković (43), čovek koji sa kapima za nos bije bitku punih deset godina, čak i više - toliko godina, zapravo, on ne može da funkcioniše bez njih. Postao je zavisnik od njih, toga je svestan, ali kaže, šta da radi kada ne može normalno da diše. Ambrozija ga urniše, pa su kapi za nos jedino sredstvo koje mu pomaže. S druge strane, koliko mu pomažu, toliko su mu i odmogle - nos mu non-stop krvari, istanjio je sluzokožu nosa toliko da već mesecima unazad koristi razne, skupe preparate da je regeneriše, a što je najgore, ima visok krvni pritisak i potencijalno oštećenje srca.
Koncentracija polena ambrozije u vazduhu ovih dana je iznad granica, što naročito muči one koji pate od alergije.
Prema poslednjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, pojedinim danima ta koncentracija je 11 puta veća od dozvoljenog. Tek krajem septembra, očekuje se postepeno opadanje, kada ambrozija, koja ima jedan od najjačih alergenih polena, ulazi u završnu fazu cvetanja.
I tek tada će Beograđanina Miloša Markovića „ogrejati sunce“. Tek tada će Miloš usporiti sa korišćenjem kapi za nos koje mu značajno narušavaju kvalitet života.
Sve je počelo 2010. godine kada se Miloš, kako objašnjava za Nova.rs, malo ozbiljnije prehladio prvi put posle dužeg vremena.
„Kao klinac, retko kad sam bio prehlađen. Dosta vremena sam provodio na selu, potom na Kosmaju, daleko og gradske vreve, tako da nisam bio ozbiljno bolestan osim što sam s vremena na vreme imao kijavicu, sline i kašalj. Možda me ponekad strefi temperatura, ali na dan, do dva. Bukvalno. A onda me je te 2010. godine, sećam se kao da je juče bilo, pogodio neki virus, toliko jak, da sam danima ležao u krevetu. Bio sam šokiran zbog toga, pa tek onda prehlađen, verujte. Bio sam zapušen skroz, ali stvarno skroz. Bolelo me je grlo, kašljao sam kao iz bunara i drmala me temperatura. Očaj“, priseća se Miloš.
Kao neko ko nije bio često prehlađen, pa i ne zna (ili ne želi da pokuša) da se leči sa čajevima, prirodnim preparatima za ispiranje grla i slično, Miloš se doteturao do apoteke i kupio sve što je mogao, ali bukvalno.
„Nakupovao sam celu apoteku, sve što mi je apotekarka preporučila. I tu je i zeznula stvar, lično ona jer mi je dala te kapi za nos koja ja prethodno nikada u svom životu nisam koristio. I tako smo kapi i ja počeli da se družimo. Kada sam video da su napravile čudo i otpušile me za 10 minuta, počeo sam da ih koristim sve češće i češće i češće“.
A onda je na red došla ambrozija. Miloš nije ni znao da ima alergiju na polen ambrozije.
„Provodio sam zimske i letnje raspuste na selu, išao sam svaki vikend, kad god sam mogao i apsolutno nikada nisam uočio neku reakciju na ambroziju. I onda, ubrzo nakon moje prehlade, počeo sam da kijam, bio sam zapušen, nisam mogao da spavam koliko sam teško disao. Ustao sam i potražio dežurnu apoteku i kupio sam kapi. Progledao sam i prodisao. Od tada, kapi su uvek bile tu negde – u fioci, na noćnom ormariću, u džepu, autu. Svuda po jedna bočica. Nije bilo šanse da ih makar jednom u toku dana, ako ne i više puta, ukapam u nos“.
Od te 2010. godine pa do dana današnjeg, Miloš koristi kapi za nos. Jedino ih „odloži“ kada je na moru.
„Osim kada smo na moru, sve vreme ih imam i sve vreme ih koristim. Imam problem kada ih kupujem jer me svaki put apotekarka onako uzbuđeno pita: Da li znate kako se koriste? Hoće da mi stavi do znanja da treba da se koriste najduže pet dana i to je to. Ja sam, međutim, probio svaki mogući vremenski okvir“, priznaje Miloš.
Dodaje da ga smiruje činjenica da zna da kapi ima pri ruci i da ne mora da trpi zapušenost. S druge strane, svestan je da je sebi napravio pakao jer još uvek ne može da reši da prekine sa korišćenjem istih, iako ima određene zdravstvene probleme.
„Uništio sam sluzokožu nosa, pa sam dugo koristio neki sprej za regeneraciju. Međutim, kapi za nos i sprej u ove svrhe ne idu zajedno, tako da nisam postigao ništa. Često mi nos krvari, a kada ga izduvavam, krvi uvek ima. Takođe, zbog prečestog korišćenja kapi koje mi se prilikom ukapavanja slivaju niz grlo, napravio sam sebi infekciju baš u grlu, dobio sam i gnojnu anginu. Kontraefekat, da. Gušim se, ne mogu da dišem, pa potegnem za kapima, a to i nastaje zbog njih. U međuvremenu, dobio sam pritisak koji nikada ranije nisam imao. Da li je zbog toga, ne znam, ali činjenica je da kapi za nos narušavaju krvne sudove, o tome su često pričali lekari, a ne daj Bože, mogle bi da oštete i srce. Međutim, ja ne mogu tek tako da ih se odreknem, pa i da me ubijete“, priča nam očajan Miloš.
O uzrocima, posledicama i lečenju zavisnosti od kapi za nos govorio je ranije za Nova.rs specijalista otorinolaringologije Vladan Šubarević.
„Oboljenje Rhinits medicamentosa koje se u praksi ogleda kao zavisnost od upotrebe vazonkstriktornih kapi ili sprejeva za nos je sve češće, pre svega u mlađoj i srednjoj populaciji ljudi i učestalost pojavljivanja se kreće od 1 do 9%, što je jako veliki broj. U pitanju su hronične upalne promene nosne sluznice izazvane preteranim korišćenjem nazalnih vazokonstriktornih kapi ili sprejeva“, objasnio je tada dr Šubarević.
Dodao je da su uzroci ove pojave realna potreba ljudi koji imaju probleme sa disanjem na nos izazvane različitim oboljenjima.
„Njačešća su alergijski i vazomotorni rinitis, ponavljani akutni rinitisi (kijavice), devijacija nosnog septuma, nosni polipi, ali i velika efikasnost nazalnih dekongestiva da brzo daju efekat i olakšaju tegobe. Zbog toga se ljudi veoma lako odlučuju da koriste ove preparate kako bi sebi olakšali disanje, naročito tokom noći. Ovi lekovi deluju na krvne sudove u sluznici nosa preko receptora tako što dolazi do skupljanja tih krvnih sudova i na taj način se smanjuje edem i sekrecija u nosu i značajno olakšavaju postojeće tegobe“.
Sagovornik ističe i kako osobe koje imaju hronične smetnje i otežano disanje na nos lako, često i predugo koriste nazalne dekongestive jer im, bar u početku, brzo i efikasno pomažu. Ali vremenom polako dolazi do obrnutog efekta.
„Periodi poboljšanja disanja na nos su sve kraći, a između toga dolazi do još težeg disanja na nos, što je opet razlog da se dekongestivi koriste sve više i sve češće i tako se ulazi u začarani krug. Razlog za to su hronične promene koje se razvijaju u sluznici nosa kod zloupotrebe dekongestiva. Vidljivi rezultat je upadljivi otok kompletne nosne sluznice, koji u značajnoj meri smanjuje prostor za disanje, ali se slabi i nazocilijarna funkcija, koja je od velike važnosti za funkciju nosa“, zaključuje doktor Šubarević.
Pulmolog alergolog dr Tatjana Radosavljević kaže za Nova.rs da kapi za nos mogu da utiču na srce jer one u sebi sadrže lekove koji dovode do spazma krvnih sudova.
„To je jedan od problema koji postoji. Kapi za nos kao što su, recimo, ‘nafazol’ koje pacijenti mahom koriste, koriste se da se nos napravi prohodnim, ali one smeju da se koriste najviše sedam dana. Postoje ljudi kojima se, nažalost, zbog tih kapi, istanji sluzokoža nosa, što može biti jako opasno, jer ta sluzokoža ima svoju funkciju. Istanjenje sluzokože nosa može ići toliko daleko da nos počne i da krvari. Zato, upotreba ovih kapi nije dobra“, upozorava dr Radosavljević.
BONUS VIDEO: Ambrozija se vraća i 40 godina nakon što je uklonjena