0
Prethodnih dana redakcija našeg portala objavila je tekst o fakultetima koji se zbog jednostavnog prijemnog ispita (polaže se samo jedan predmet) lako upisuju, što ne znači da se isto tako i završavaju. Među njima je Mašinski fakultet koji nije toliko popularan među srednjoškolcima, iako diploma na smeru mašinsko inženjerstvo obezbeđuje platu veću od 2.000 evra. Tragom ovih informacija, našem portalu javio se Miloš Đurić koji je pre pet godina završio Mašinac. Njegovo iskustvo o studiranju i pronalasku "posla iz snova" treba svako da pročita.
Kada smo na portalu Nova.rs objavili tekst pod naslovom „Ovaj fakultet traje tri godine i svako ‘upada’ na budžet: Ko ga završi odmah dobija posao i platu veću od 2.000 evra, ali ga studenti ipak retko upisuju„, ispod njega bilo je pregršt najrazličitijih komentara – od onih koji se slažu sa informacijama u tekstu, do onih koji kažu da su „mašinci studiraju sto godina i ne mogu da se zaposle“.
Zato smo u studentskim grupama na društvenim mrežama pokušali da pronađemo nekog bivšeg studenta Mašinca koji je zaista bio uspešan jer, ako nema uspešnih, onda je ovakva situacija „samo na papiru“.
I, javio se jedan mašinski inženjer Miloš Đurić koji je pre pet godina završio ovaj fakultet. Kaže da mu nije cilj da ubeđuje srednjoškolce da upisuju mašinstvo jer od toga nema ništa (niko ga, navodi, ne plaća za promociju), ali želi da svojim iskustvom skrene pažnju da ova ustanova pruža mnogo veće mogućnosti nego što i sami možemo da zamislimo.
„Priča, otprilike, ide ovako: ja sam bivši student Pravnog fakulteta. Sam Bog zna otkud ja tamo i kako sam uopšte izdržao tri godine. Ispolagao sam neke ispite, neke nisam, ali sam shvatio da to nije za mene. Srećom, nije bilo kasno (iako sam tada mislio da jeste) da se iskobeljam iz toga. Napustio sam prava u januarskom roku i već u junu iste godine upisao mašinstvo“, priča nam Miloš.
Otkud on na Pravnom fakultetu – i dalje ne znamo, ali nam je objasnio zašto se odlučio da studira mašinstvo.
„U to vreme, sada zvuči kao da imam 89 godina, ali tada zaista nije bila velika navala na Mašinac, a rekao bih da nije ni sada. Matematika mi je oduvek išla od ruke i iako su svi mislili da ću studirati PMF, ja ni pet, ni šest, odem na Pravni. Nego, u glavi sam odlučio da ću studirati Mašinski, samo to nisam smeo reći roditeljima. Nisam se preterano ni spremao za prijemni, zadaci su mahom bili poznati iz zbirke, samo su bili drugi brojevi i izmešani složeni i kombinovani zadaci, tako da položim prijemni i upišem na budžet“, kaže on.
PROČITAJTE JOŠ:
0
54
0
Dodaje da je „prodisao“ kada je upisao mašinstvo jer je to definitivno bila oblast koja ga je zanimala. A onda je uvideo koliko studenti „olako“ prihvataju ove studije, kao da se školuju „čisto da imaju nešto završeno“.
Zato im je ponudio pomoć – časove matematike, a kasnije i mašinskih materijala.
„Ja sam bio po godinama stariji od mojih kolega, ali smo svi bili brucoši. Većina kao da je pala s kruške – deluju nezainteresovano na predavanjima, na vežbama se kad-kad pojave, aktivnost nula. Ponudio sam im pomoć u vidu privatnih časova i gurao sam tu priču s nekom povoljnom cenom. Bilo je i previše posla, nisam toliko očekivao, ali mi je bilo drago što mogu da pomognem, a i zaradim. Posle nekoliko meseci, jedan kolega me je pitao da li sam zainteresovan za neki vid prakse u firmi njegovog oca, treba mu takav čovek, pola radnog vremena itd. I sasvim slučajno, počnem da radim u toj kompaniji i oborim ih s nogu jednim projektom koji je trebalo da prezentuju u Sloveniji. Već tada sam shvatio koliko sam im važan“.
Svako ko kaže da ne bi voleo da se zaposli dok studira – laže, naglašava Miloš.
„Ne verujem u te priče tipa kada se zaposlim, zapostaviću fakultet. To je nemoguće ako radiš onaj posao koji ima veze sa studiranjem. Drugo je ako radiš u butiku ceo dan, a uveče učiš farmakologiju. Ali ako si u apoteci i uporedo studiraš, to može da bude dobro. A korisno sigurno jer si već počeo da zarađuješ. I tako mi otac mog kolege s kojim nisam bio preterano blizak, a nisam ni sada, ponudi ugovor za stalno i dobru platu. Reći ću samo dobru jer je neumesno da pričam koliko zarađujem. Ali imam platu kao što bih imao u Sloveniji, recimo, jer slovenačke firme čine većinu naših klijenata“, objašnjava naš sagovornik.
Na Mašinskom fakultetu postoje dva smera osnovnih studija i oba traju tri godine, kao što, između ostalog i piše na samom sajtu ove ustanove. Ali to ne znači da ga svi završavaju u roku.
Naravno, uvek je dobro završiti još dve godine, odnosno master studije jer sa osnovnim studijama, student je tek „naučio nešto“. Ali ne i u Miloševom slučaju.
„Često mi majka kaže da sam vanzemaljac genijalac, jer sam nekako sve radio s brda s dola, a opet uspeo u onome što sam želeo. A zapravo nisam ništa želeo nego su mi se same situacije tako ređale. Šta to znači? Ako volite ono što radite, posao vam sam dolazi. Nažalost, đaci upisuju fakultete tek da su nešto upisali, ne dolaze na predavanja, vežbe, a studiranje se otegne i deceniju. Što ste ga onda upisivali? Trošite džabe dragoceno vreme. A oni koji znaju nešto, nažalost, odlaze u Sloveniju, Češku, rade u velikim kompanijama, već imaju izgrađeno ime. I ja sam mogao da odem, ali nisam. Žalim zbog toga, ali nisam mogao zbog majke. U svakom slučaju, ne kajem se ni za šta, radim ono što volim, dosta putujem, upoznajem nove ljude, upoznajem još bolje posao jer mašinstvo je zagonetna oblast koja se iznova i iznova istražuje i tako nailaze nove ideje koje su sada realizovane u jako dobre projekte“, kaže Miloš.
BONUS VIDEO: Molerski zanat u velikoj krizi i pored ogromne potražnje: Kako naći dobrog dekoratera zidnih površina?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare