"A kako ćeš ti takva da radiš?", "Jesi li sigurna da ćeš moći da se popneš na četvrti sprat pošto zgrada nema lift?", "Ovaj posao nije za tebe", "Da li si zainteresovana za posao čistačice?", ovo su samo neki od odgovora koje, nažalost, osobe sa invaliditetom često dobijaju od firmi kada pitaju za posao. Poslodavci ih "etiketiraju", a da im ne dozvole da se oprobaju i pokažu na radnom mestu. Ljubica Vladušić (37) iz Beograda o kojoj je Nova.rs pisala pre nekoliko dana, već deset godina ne može da pronađe posao iako je završila dva fakulteta i upisala doktorske studije. Razlog je taj što je ona osoba sa 50 odsto telesnog oštećenja zbog cerebralne paralize. S druge strane, da postoje savesni i odgovorni poslodavci koji zaista cene znanje i trud, primer je priča Milice Knežević (30) iz Zrenjanina kojoj je, pošto je u invalidskim kolicima, omogućeno da ima asistenta uz sebe gde god ima potrebe za tim, prilagođen joj je toalet, kao i prilaz do same zgrade.