3
Pre četiri godine, snovi Milene Ivić (30) iz Beograda srušili su se kao kula od karata. Ova lepa crnokosa živela je život kao na filmu - izlazila sa prijateljima, putovala, dobila posao na kruzeru i obišla ceo svet uzduž i popreko, a onda joj je jednog dana pozlilo, jer su bubrezi naprosto počeli da joj otkazuju.
Milena se za Nova.rs priseća tog perioda kada ni u najgorim snovima nije mogla da pretpostavi da će je na brodu, prilikom obavljanja posla, zadesiti najveća nesreća zbog koje je jedva izvukla živu glavu.
„Medicinsko osoblje na brodu nije prepoznalo moj problem na vreme, pa je prošlo nekoliko dana dok me nisu vratili na kopno, kada sam ja već zapala u stanje koje, kako tvrde lekari, preživi svega 5 odsto ljudi. U Južnoj Koreji sam provela 21 dan, doktori su na sve načine pokušavali da mi spasu život zbog komplikacija koje su nastale usled nagomilane količine tečnosti. Nakon što sam se malo oporavila, sletela sam u Beograd i odmah sam primljena na Vojnomedicinsku akademiju gde su mi lekari uradili biopsiju. Ipak, nije ustanovljen uzrok otkazivanja bubreg“, priča Milena.
Među prvim simptomima, dok je bila na kruzeru, osetila je umor, mučninu, otok lica i nogu i nesnosnu glavobolju. Ipak, mislila je da je u pitanju nešto prolazno.
„Taj dan u mom životu nikada neću zaboraviti. Daleko od mojih najbližih, a ja u takvom stanju. Ne bih nikom poželela da se nađe u takvoj situaciji. Sva ta neizvesnost šta nije u redu sa mnom, u potpuno nepoznatoj državi, šta će mi se desiti… Samo sam molila Boga da stignem mojoj kući“.
Doktor koji ju je lečio na VMA, predložio je da njene analize pošalju jednoj klinici u Mađarskoj pošto je postojala sumnja na mogući uzrok njenog stanja.
„Otkriveno je da imam hemolitičko-uremijski sindrom koji je doveo do otkazivanja bubrega i zbog kog je potreban lek kako bi transplantacija uopšte bila moguća. Rečeno mi je da sam mogla da s tim živim i da se ništa ne desi, ali je sindrom nešto aktiviralo, stres, bakterija ili slično, to se ne zna“.
Budući da u porodici nema odgovarajućeg donora kao i da u Srbiji nema mogućnost dobijanja leka pa ni same transplantacije, iako je na listi čekanja već nekoliko godina Milena je odlučila da šansu za novi život potraži na jednoj klinici u inostranstvu.
„Potrebno je oko 95.000 evra, još uvek ne znam broj doza koje će mi trebati, znam samo da je transplatacija 85.000 evra, a ja sam stavila dodatno još nekih 10.000 evra za specijalističke preglede, lekove, putne troškove i troškove smeštaja u toku lečenja“.
Transplatacija bi bila obavljena u Belorusiji, jer, kako kaže, to je jedina zemlja gde može da bude na listi čekanja.
„Zato što nigde drugde, ukoliko niste državljanin te zemlje, ne možete da budete na listi čekanja. Kod nas je takva situacija, kao što i sami znate, za četiri godine nisam dobila nijedan poziv“.
Za sada, Milena uspeva da bude koliko-toliko samostalna, a u tome joj pomažu roditelji koji su uz nju sve vreme.
„Posle dijalize gde provedem oko pet sati vezana za aparat, uglavnom legnem i prespavam ceo dan. A kada ne idem u bolnicu, dobro sam, umorna, ali mogu sama da funkcionišem“.
Pomozimo Mileni da ponovo živi život punim plućima kao što je i pre ove opasne bolesti.
