0
Istraživanja sprovedena na devet reka u zapadnoj i centralnoj Srbiji, uključujući Crni Rzav i Ribnicu, koje protiču kroz Park prirode "Zlatibor"’, pokazala je da su dve male hidroelektrane izgrađene na ovim rekama, sprovele kroz cevi ukupno 9,2 kilometra reka.
Tokom istraživanja uočene su zabrinjavajuće promene staništa jer je došlo do drastičnog smanjenja količine vode i prevelike produkcije algi, što je uticalo na smanjenje bogatstva u rekama. Zanimljivo je da potočni rak, čije je prisustvo zabeleženo u Crnom Rzavu i Ribnici, i koji se smatra ugroženom vrstom, nije uočen tokom istraživanja.
„Rezultati do kojih smo došli su zaista alarmantni. Iako su i ranije studije ukazivale na veliku štetu koju izgradnja MHE ima na reke i njihovu biološku raznovrsnost. Crni Rzav je primer reke koja je pod pritiskom malih hidroelektrana potpuno izgubila raznovrsnost živog sveta i vizuelni identitet, čime joj je izmenjen prirodni tok i mogućnost ublažavanja posledica klimatskih promena. Osim toga, nestanak vode duž skoro deset kilometara toka dovodi u pitanje i opstanak širih ekosistema”, kaže Nataša Milivojević iz WWF Adrije.
Obe male hidroelektrane finansirane su sredstvima Evropske investicione banke (EIB). Uz ove dve već izgrađene, u planu je izgradnja još jedne hidroelektrane na Crnom Rzavu.
„Evropska investiciona banka mora svoje poslovanje preko finansijskih posrednika da učini potpuno transparentnim, barem za projekte koji mogu da imaju značajne negativne uticaje na okolinu, poput hidroelektrana. Nadalje, ako se projekti planiraju u osetljivim područjima koja su pod zaštitom, ili se njihova zaštita tek planira, EIB mora da zahteva sprovođenje ekološke i socio-ekonomske procene i mora da bude uključena u praćenje sprovođenja projekta. Na primer, u slučaju ove dve male hidroelektrane, negativan uticaj na reke je izuzetno veliki – žrtvovano je oko deset kilometara reka, a sve da bi se izgradili objekti ukupne proizvodne snage od svega 2 MW”, objašnjava Andrej Ralev iz organizacije Bankwatch.
Danas su dostupna mnoga istraživanja koja govore o ekološkoj, socijalno-ekonomskoj i ljudskoj šteti izgradnje malih hidroelektrana u Srbiji. Analitičari su mišljenja da bi finansijske institucije, poput Evropske investicione banke, trebalo da preispitaju svoje poslovanje, pooštre kriterijume po kojima se odobrava finansiranje štetnih projekata, kao što je izgradnja malih hidroelektrana i insistiraju na merama poboljšanja ekološkog statusa reka koje su uništene njihovim kreditima.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
