U kakvom se stanju nalazi državni zdravstveni sistem zbog kovida najbolje govori činjenica da su odjednom privatne klinike i laboratorije postale “dobrodošle” da se uključe u PCR testiranja.

Od početka epidemije, mesecima, država je slala poruke (i zabrane) da ne žele privatna testiranja na koronu, da sve mora da bude centralizovano i da sve mora da ide kroz Torlak i institute i zavode za javno zdravlje.

S jedne strane, ovo je potpuno razumljivo, u smislu da zbilja mora da postoji centralizovani registar (čuvena ad hok baza „Batuta“, napravljena za 48 sati, kako reče premijerka), jer je država morala u svakom trenutku da zna koliko ima pozitivnih i obolelih, kako bi mogla odmah da reaguje.

Ono što nije razumljivo, jeste fakat da država nije iskoristila sve kapacitete koje je imala na raspolaganju, izbacujući privatne klinike i laboratorije iz svake priče o testiranju. Umesto toga, davao se neznano veliki novac za izgradnju laboratorija „Vatreno oko“, koji, prema izveštajima iz opština širom Srbije – nedeljama ne radi.

Pogledajmo samo poslednjih desetak dana:

• „Direktor Doma zdravlja u Kragujevcu Vasilije Antić izjavio je da ni posle sedam dana, iz laboratorije ‘Vatreno oko’ u Beogradu nisu stigli rezultati briseva uzetih u kovid ambulanti te kragujevačke zdravstvene ustanove” (13. jul).
• „Prema podacima o 16 urađenih uzoraka koji su poslati na analizu iz Instituta za javno zdravlje Kragujevac, 13 osoba je pozitivno na kovid-19, od čega je devet pacijenata iz Kragujevca, troje iz Knića i jedan iz Beograda. U Institutu za javno zdravlje Kragujevac kažu da ovi podaci ne daju realnu sliku epidemije, s obzirom da je u Šumadijskom okrugu za tri dana uzeto 540 briseva, a podaci su stigli za samo 16 uzoraka“. (15. jul)
• „Trenutno se u Jablaničkom kraju čekaju rezultati za 549 uzetih uzoraka, a građani koji daju bris najmanje nedelju dana žive u neizvesnosti da li će on biti pozitivan ili negativan. (…) Po najmanje nedelju dana Leskovčani čekaju da im stignu rezultati testiranja na virus korona iz laboratorije „Vatreno oko“ u Beogradu, a nadležni ne objašnjavaju zbog čega se toliko dugo čeka.“ (14. jul)
• “Očigledno da postoji neki zastoj u laboratoriji ‘Vatreno oko’, jer očekujemo potvrde testiranja za 271 osobu.” (Nebojša Zelenović, 5. jul)

Nova.rs je već pisala da se brisevi zbog zagušenosti u laboratoriji “Vatreno oko” – zamrzavaju i onda naknadno šalju na analizu.

A to za sobom povlači mnoge probleme:

Koja je vrednost testa starog 10 dana ili dve nedelje? Čovek koji i nije bio zaražen u trenutku testiranja, mnogo puta se od tad mogao zaraziti.

Ako epidemiolozi iz Kriznog štaba ne znaju pravu situaciju na terenu, na osnovu čega donose odluke i predlažu mere? Kako prate zaražene i njihove kontakte, kako daju meru izolacije?

Dr Darija Kisić Tepavčević je izjavila da “jesmo imali zastoj poslednjih dana, bili su i neki redovi, pre svega ispred Torlaka sa putnicima koji su želeli da se testiraju na lični zahtev”, dodajući da je zahtev za testovima “bio mnogo veći nego što je kapacitet”, te da je država “regrutovala nove laboratorije i nadamo se da će se to vreme smanjiti”.

Međutim, nije reč samo o putovanjima.

Reč je o tome da ni zaposleni, koji su bili pozitivni, ne mogu da dobiju rezultate ponovnih testova, nakon kojih bi se vratili na posao. Nova.rs je i o tome pisala – koliku štetu imaju kompanije upravo zbog ovolikog kašnjenja.

Takođe, dr Kisić Tepavčević je juče imala još jednu zanimljivu zjavu o tome šta je potrebno da laboratorije ispune kako bi mogle da testiraju na kovid:

„Imajući u vidu da virus ima visok stepen infektivnosti, rad zahteva maksimalan stepen predostrožnosti i sve te laboratorije moraju da imaju biosigurnosni nivo 2+ ili 3. Sedam privatnih laboratorija je podnelo zahtev da radi PCR test i njima će biti dostavljen set kriterijuma i one koje budu to ispunjavale biće dobrodošle”.

Šta je ovde sporno?

Nesumnjivo je da su privatne laboratorije i klinike osposobljene za rad PCR testova, pošto je tom metodom odavno ovladano, i različite PCR testove rade laboratorije – i veterinarske i kliničke – širom Srbije.

S obzirom da je kovid izuzetno zarazan, laboratorije u ovom slučaju moraju da imaju poseban nivo zaštite, kako bi zaštitili sopstveno osoblje od širenja zaraze.

Sa te strane Kisić Tepavčević jeste u pravu – zbilja je potrebno da laboratorije imaju biosigurnosni nivo 2+ ili 3, ali je pitanje da li ijedna laboratorija u Srbiji – i državna i privatna – ima ovaj nivo bezbednosti.

Jer, u aprilu je za Nova.rs profesorka virusologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Aleksandra Knežević izjavila da Srbija u ovom trenutku nema adekvatne mogućnosti da u laboratorijama izoluje živi koronavirus, „jer nam za to treba poseban nivo zaštite, kako je predviđeno protokolima SZO“.

Za izolaciju živog koronavirusa, kako je tada rekla Knežević, potreban je „treći nivo biološke sigurnosti“, a dok se ne obezbede uslovi za rad sa živim koronavirusom, „laboratorijama u Srbiji, kao i većini laboratorija u svim zemljama sveta, ostaje da se bave molakularnim tehnikama i dijagnostikom, za to je dovoljan drugi nivo zaštite“.

Setimo se, to je bilo u aprilu, kada je Hrvatska saopštila da je izolovala živi koronavirus, samo tri meseca nakon što je ministar Lončar rekao da Srbija može da napravi vakcinu.

„Građani treba da znaju da smo odmah organizovali najstručnije ljude, koji u ovakvim situacijama imaju najviše iskustva. Želim da građani Srbije znaju da naša zemlja danas, sa svojim stručnjacima može da napravi tu vakcinu. Danas čekamo informacije šta je sve potrebno da se uradi, sa kojima ću da odem kod predsednika i da ga o tome obavestim, a on dalje zna šta će raditi“, rekao je Lončar krajem januara.

Tako je država za nešto manje od 7 meseci prešla put od toga da hoće da pravi vakcinu protiv koronavirusa do situacije da ne može u razumnom roku da obrađuje testove na koronavirus.

 Privatnici: Imamo kadar, opremu i prostor

„Mikrobiološke privatne laboratorije imaju kadar (stalno zaposlene molekularne biologe), opremu (PCR mašine) i prostor (opremljen za rad sa infektivnim materijalom). Mikrobiološke privatne laboratorije koje su se prijavile da rade PCR testiranja su već pokazale i dokazale (dobile su registraciju) da kompletan proces testiranja (sve faze) mogu potpuno samostalno da odrade. Takvih je 6 laboratorijskih lanaca, sa sedištima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu”, kažu za Nova.rs u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova, dodajući da su postojle brojne inicijative od proglašenja epidemije i vanrednog stanja, upućene svim institucijama angažovanim u suzbijanju epidemije..

“PCR testiranje u privatnim laboratorijama uz nadzor i kontrolu Ministarstva zdravlja je u najboljem intetesu pacijenata koji imaju simtome suspektne na Covid infekciju kao i u interesu osoba koje su sa njima bile u kontaktu. Time bi se ubrzala dijagnostika obolelih a kontaktima omogućilo da ne gube radne dane zbog čekanja na rezultate sto je ogromno finansijsko opterećenje za državu i privatni sektor”, navode u Asocijaciji.

Sa druge strane, kako za Nova.rs kaže Jasna Stojanović, zamenica direktora Akreditaciomog tela Srbije kada je reč o specifičnim akreditacijama za PCR testiranje na koronavirus – to je tek u začetku.

„Akreditacija ove metode je u začetku širom Evrope, i do sada je svega nekoliko akreditacionih tela objavilo da je počelo da akredituje laboratorije za ispitivanje i/ili medicinske laboratorije za metodu za detekciju Covid-19, kao što su npr. DAkkS (nacionalno akreditaciono telo Nemačke) i UKAS (nacionalno akreditaciono telo Velike Britanije)”, kaže Stojanović za Nova.rs.

Bojana Milovanović

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram