5
Svako ko bar nekoliko godina živi u Beogradu, mora dobro da istrenira svoje živce kada se u sred čuvenog špica, ujutru ili popodne, nađe kao učesnik saobraćaja. Kolone vozila koja mile po beogradskim mostovima svakodnevna je slika i prilika u kojoj se nalaze Beograđani.
Ispred udruženja “Ne davimo Beograd” navode da je saobraćaj jedan od najvećih problema Beograda, što su pokazala I istraživanja koja su navela da je 70% ljudi označilo problem saobraćaja kao groući.
“Mi bismo ovaj problem rešili tako što bismo sproveli naš program ‘30 minuta od kuće do posla’, koji podrazumeva uvođenje tri brze linije tramvaja I autobusa I povezivanje sa Beo vozom, što bi stvroilo mrežu novih mogućnosti ljudima, ali je za realizaciju ovoga neophodno napraviti mrežu neprekinutih žutih linija po celom gradu”, kaže za portal Nova.rs Radomir Lazović iz organizcije “Ne davimo Beograd”.
Lazović kaže da bi se na ovaj način dobio brz I pouzdan prevoz I dodaje da različiti gradovi rešavaju na brojne načine saobračajni kolaps, kao I da bi njihov program bio dobro rešenje.
Saobračajni inženjer, Vladimir Depolo, smatra da ne postoje univerzalna rešenja, ali da bi se moglo poraditi na određenim pojedinostima.
“Kada je u pitanju automobilski saobraćaj, jedno od rešenja bi moglo da deluje na smanjenje saobraćaja – uvođenje zone ograničenog pristupa (u vrsnim satima). U gradovima gde je takva mera u upotrebi, postoje određeni rezultati”, kaže Depolo koji dodaje da takva mera u Beogradu gotovo da nije moguća, budući, da do gužvi dolazi na mostovima koji spajaju obale dve reke.
PROČITAJTE JOŠ
“Podizanje novih mostova ima ograničenje a to su saobraćajnice na koje bi se mostovi povezali”, navodi Depolo.
Javni prevoz – tačka u kojoj se sve prepliće
Depolo smatra da bi pomoglo davanja prioriteta vozilima na raskrsnicama uz veću dužinu rezervisanih traka.
„Javni prevoz, bi mogao da pomogne. Recimo, zbog čega tramvaji na trasama duž Jurija Gagarina ili Bulevara Kralja Aleksandra nemaju prioritet? Vrlo efikasna mera. Izgradnja alternativnih saobraćajnica (poput Unutrašnjeg magistralnog poluprstena, čiji je deo već izgrađen-most Ada i pripadajuće saobraćajnice, Spoljna magistrala tangenta, takođe, bi doprinele u odredjenoj meri preraspodeli vrsnih tokova, odnosno smanjenju intenziteta saobraćaja u vrsnim periodima duž danas preopterećenih saobraćajnica.”, zaključuje Depolo.
Stručnjaci iz oblasti saobraćaja uglavnom prepuručuju izbegavanje špica, ukoliko je to moguće.
U Beogradu jutarnje gužve počinju u periodu iumeđu 7 I 9 sati, dok se kolone vozila popodne formiraju oko 16h, a zagušenje u saobraćaju može trajati I posle 19h.
Lokacije na kojima se u Beogradu njačešće događa saobraćajni kolpas
Trg Slavija
Autokomanda
Bulevar Despota Stefana
Most Gazela
Pančevački most
Brankov most
BONUS VIDEO: Saobraćajne gužve na Novom Beogradu 31. decembar
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
