2
Korona nas je naterala da shvatimo važnost zdravstva, možda će upravo to biti inspiracija za neke od budućih brucoša da se opredele za Medicinski fakultet. Ove godine ta visokoškolska ustanova u Beogradu upisaće 460 studenata iz budžeta i 40 samofinansirajućih akademaca.
Iz škole kandidati mogu da donesu najviše 40 bodova, a na prijemnom ispitu maksimum je 60 poena.
Kako se navodi u konkursu za upis na Medicinski fakultet, prijemni ispit se polaže 30. juna, a na njemu buduće doktore očekuju testovi iz biologije i hemije.
Svaki test ima po 30 pitanja i svaki tačan odgovor donosi jedan bod. Da bi se pojavio na rang listi, potrebno je da kandidat osvoji najmanje 31 bod na prijemnom ispitu.
Bitna stavka je i visina školarine, a ona je 126.600 dinara.
Čelnici beogradskog Univerziteta očekuju da će korona ove godine podstaći buduće brucoše da se u većem broju opredele za medicinske nauke.
„Medicinski i Farmaceutski fakultet ove godine mogu da očekuju veće interesovanje novih studenata. Lekari su se tokom korone istakli, mislim da će to privući dosta mladih“, rekao je za Nova.rs prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Petar Bulat.
I profesor farmakologije sa Medicinskog fakulteta Radan Stojanović smatra da je korona uperila reflektore u zdravstvo i osvetlila ga kao prioritet.
„Jedina dobra stva koju nam je donela korona je da ljudi redefinišu neke prioritete i da shvate da je ljdsko zdravlje najvažnije. Bez zdravlja ne možemo ništa sebi da priuštimo. Ako je održavanje zdravlja i promocija zdravlja nešto čime treba da se bavimo u budućnosti, onda bi sigurno studiranje medicine i biomedicisnkih nauka, gde spadaju i stomatologija i veterina, predstavljalo neko pravilno usmrenje i opredeljenje“, kaže Stojanović.
Ipak, biti lekar nije baš za svakoga.
„Ne možemo svakoga da teramo da bude doktor, ljudi treba da se opredeljuju prema afinitetima. Ne bi trebalo da porodična tradicija igra veliku ulogu, pa da roditelji očekuju da ako su oni doktori i deca budu doktori, pa da pred decu stave veliki teret ako im to ne leži. Za medicinu čovek treba da se opredeli ako to stvarno voli i ako je spreman da se žrtvuje i da bude svestan da ta njegova žrtva neće imati dovoljnu satisfakciju. Jedina satisfakcija može da se doživi na ličnom nivou, zbog mogućnosti da je nekom pomogao. Tu ne treba tražiti materijalnu satisfakciju i ko upisuje Medicinu zbog toga, mislim da je on promašio temu. Reč je o velikaom odricanju, ako nema ljubavi, nema ni šanse za uspeh. Ako neko samo odrađuje posao, to može da bude pogubno, kako za one koji odrašuju, tako i za one kojima se pruža susloga „, poručuje Stojanović budućim brucošima.
Kada je reč o samim studijama, Stojanović smatra da je napravljen adekvatan program.
„Student iz godine u u godinu stiče nova znanja i na kraju kruniše diplomom, gde je osposobljen da se bavi kao lekar opšte medicijne, a kasnije da širi svoja znanja kroz specijalizacije“, kaže profesor farmakologije.
Korona je skrenula pažnju i na neke specijalizacije koje su se našle u zapećku.
Ova pandemija nas je malo upozorila da smo zaboravili na neke infektivne bolesti, setili smo se i virusologije, imunologije. Tu je i moja oblast farmakologija“, kaže Stojanović.
Naš sagovornik ima poruku i za državu.
„Suština je da ako možemo mi kao država da omogućimo našim budićim studentima i lekarima učenje i usavršavanje koje neće zaostajati za drugim evropskim zemljama. Ako to bude praćeno i određenom materijalnom nadokanadom, onda će sigurno sve to zajedno doprineti da ti lekari ostanu u našoj zemlji i stave se u funkciju očuvanja zdravlja ovog naroda, što smo videli da je veoma važno“, zaključuje profesor Stojanović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
